Mnogi stanovnici Velike Britanije ne sećaju se zemlje bez vladavine kraljice Elizabete II. Njena vladavina, naravno, ne može da traje u nedogled. Kada dođe momenat da napusti ovaj svet, za britance u Ujedinjenom Kraljevstvu i one širom sveta to će biti stresno.

Elizabet Aleksandra Meri rođena je kao prvo dete princa Alberta od Jorka i Ledi Elizabet Bovs-Lion. Budući da je tradicija bila da presto nasleđuje muškarac, javnost se vrlo interesovala za malenu princezu, ali su mogućnosti da ona ikada nasledi tron ocenjene kao vrlo male.

Međutim, to nije umanjilo interesovanje za njom, pa se već za svoj treći rođendan našla na naslovnoj strani prestižnog magazina Times. Slatka, plavokosa devojčica, plavih očiju i bucmastih obraza kupila je srca ljudi širom sveta.

Još jedna čudna okolnost u životu mlade Elizabet jeste to što njen otac nije želeo da ona ostane princeza.

Predlagali su mu da ćerki da titulu princeze od Velsa, ali on je to odbio, jer se ta titula dodeljivala supruzi prestolonaslednika, pa bi, u slučaju da dobije sina, morao da je oduzme Elizabeti. Te ideje se tvrdoglavo držao i nikada se nije pokajao.

Kada je 1936. godine Elizabetin stric Edvard VIII abdicirao, njen otac princ Albert postao je kralj Džordž VI, a ona naslednica prestola. Uživala je u budućoj tituli i živela život princeze sve do početka ratnih sukoba.

Elizabeta je imala samo 13 godina kada je počeo II svetski rat, a kada je oružani sukob zahvatio Veliku Britaniju, evkauisana je zajedno sa sestrom, četiri godine mlađom princezom Margaretom.

Međutim, 1940. priključila se vojsci, gde je radila kao vozač i mehaničar. Inače, ona je jedina žena iz kraljevske porodice koja je prošla vojnu obuku, kao i jedini živi šef države koji je učestvovao u Drugom svetskom ratu.

Nekoliko godina kasnije, Elizabeta se udala za grčko-danskog princa Filipa, sa kojim je u srodstvu prema trećem kolenu. Zbog braka sa njom, princ Filip odrekao se svoje titule, jer je morao da pređe iz pravoslavne vere u anglikansku i postao princ od Edinburga. 1948. godine rodila mu je prvo dete, princa Čarlsa, a zatim i princezu Anu, kao i princa Endrua i Edvarda.

Kada je kralj Džordž IV preminuo, 6. februara 1952. godine, do tada princeza uzima vladarsko ime Elizabeta II. Istog dana proglašena je kraljicom Kanade, a odmah sledećeg dana i u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Svečanost je obavljena 2. juna 1952. i to je bio jedan od najvećih događaja, koji je pratio ceo svet. To je ujedno bio i prvi kraljevski događaj koji je prenosila televizija.

Početak njene vladavine obeležio je postepeni nestanak Britanske imperije, siromaštvom Ujedinjeng Kraljestva. Kasnije se sve promenilo i Elizabeta je postala vladar koji je posetio najviše zemalja sveta, čak 116.Jedna je od najdugovečnijih monarha savremenog doba i veoma je omiljena u svojoj zemlji. Od nje je popularniji samo njen sin, princ Vilijam i snaja Kejt Midlton.