Ramadanovski je pre nekoliko godina srčane zalizake operisao u Austriji.

Srčani zalisci funkcionišu po principu četiri ventila koja se naizmenično otvaraju i zatvaraju unutar jedne pumpe (srčani mišić). Oni svojim otvaranjem i zatvaranjem regulišu smer protoka krvi kroz srce i sprečavaju vraćanje krvi u neželjenom smeru. Kada se ovi ventili adekvatno otvaraju i zatvaraju, što se procenjuje ultrazvučnim pregledima srca, mi smatramo da srčani zalisci normalno funkcionišu. Najčešće bivaju oštećeni aortni i mitralni zalistak.

Bolesti mitralnog zalistka

Mitralna valvula je srčani zalistak koji se nalazi između leve pretkomore i leve komore. Kada oboli mitralni zalistak može biti sužen i to se naziva stenoza, ili se ne zatvara adekvatno u periodu i zbacivanja krvi i to se naziva insuficijencija ili mitralna regurgitacija.

Mitralna stenoza – suženje je nekada bio glavni uzrok bolesti mitralnog zalistka zbog nelečenih streptokoknih infekcija grla. Danas, obzirom naširoku primenu antibiotika mitralna stenoza je sve redja, i prisutna je u ekonomski nerazvijenijim sredinama.

Insuficijencija mitralnog zaliska – mitralna regurgitacija je danas najčešći oblik mitralne bolesti. Kod mitralne insuficijencije, zalistak se ne zatvara u fazi izbacivanja krvi, tako da se samo deo krvi izbacuje u aortu, a deo se vraća unazad u levu pretkomoru i ka plućima. Vremenom ovo dovodi do opeterećenja srca i propadanja srčanog mišića, praćenog zamorom, gušenjem i poremećajima ritma, sto su i glavni simptomi mitralne bolesti. Mitralna regurgitacija takođe može nastati i kod koronarne bolesti odnosno nakon infarkta miokarda.

Mitralni zalistak je kod velikog broja bolesnika moguće rekonstruisati odnosno popraviti. Medjutim ukoliko to nije moguće radi se zamena zalistka. To je opcija kod koje bolesnik dobija veštački zalistak. Bolesniku u ovoj situaciji može ugraditi mehanički ili biološki zalistak.

Bolesti aortnog zalistka

Aortni zalistak je trolisni zalistak koji se nalazi izmedju leve komore i aorte. Tokom izbacivanja krvi iz srca on se otvara i propušta krv u aortu ka telesnim organima. Pre početka faze punjenja srca, aortni zalistak se zatvori i nedozvoljava da krvi iz aorte udje u srce, tako da se levi deo srca puni isključivo iz pretkomore.

Suženje aortnog zalistka ili aortna stenoza je najčešće oboljenje ovog zalistka. Uglavnom je degenerativne prirode i javlja se sa godinama, kada dolazi do smanjenja otvora aortnog zalistka kroz koji srce izbacuje krv što dovodi do opetrećenja srca. Ova mana se godinama jako dobro podnosi što ne znači da za to vreme srce ne pati i ne propada. Kada se pojave simptomi kao što su 1. Sinkope – iznenadni gubici svesti; 2. Anginozni bol – bol kao kod angine pectoris i 3. Popuštanje srca (lako zamaranje, gušenje u ležećem položaju), bolest je već značajno uznapredovala a srčani mišić ozbiljno oštećen.

Od izuzetnog je značaja da se aortna stenoza na vreme prepozna i leči. Time se smanjuje operativni rizik i povećava kvalitet života nakon operacije. Hirurško lečenje je jedini oblik lečenja.

Popuštanje aortnog zalistka ili aortna regurgitacija je bolest aortnog zalistka kod koje oboleli aortni zalistak ne može da se zatvori tako da se krv iz aorte vraća u srce i opterećuje ga. Kada se javi novonastala- akutna aortna regurgitacija praćena visokom temperaturom i groznicom treba posumnjati na bakterijski endokarditis – bakterijsku infekciju zalistka. To je često urgentno stanje koje zahteva momentalnu hospitalizaciju, primenu snažnih antibiotika i hiruršku intervenciju.

Kao I mitralni, aortni zalistak se menja mehaničkom ili biološkom protezom.