Kako je nastao burek, odakle potiče i da li je burek samo ako je sa mesom? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja o ovom gastronomskom specijalitetu, potražite u nastavku teksta.
Ako niste znali, odgovor na pitanje kako je nastao burek treba potražiti u turskoj kuhinji. U pitanju naziv za jela od testa, ne samo za burek kakav mi znamo, već i za sva ona jela u kojima se koristi lisnato testo. Ime burek svoje korene vuče od turske reči "bur" što znači savijati, a može se praviti od sira, mesa, zelja, tikvica, ali i sladak!
Turci su svojim osvajanjima proširili burek širom Bliskog Istoka i Balkana pa su burek tako počeli da prave i arapski beduini, a preuzeli su ga i Jevreji Sefardi, koji su se u većem broju naselili u Otomanskom Carstvu nakon što su ih hrišćani proterali iz Španije.
Foto: Wikipedia.org/Milica Buha/BuhaM
Na zapad, burek je dospeo do zemalja Magreba (gde je poznat kao brik), a i do severne Italije, gde su ga i opet preneli Sefardi (tamo se naziva burriche i isključivo je punjen slatkim nadevom, poput marmelade od mandarina). Na Istoku je burek, zahvaljujući Tatarima, pokorio veliki deo bivšeg SSSR-a, dospevši tako posredno i u neke severnoevropske kuhinje.
Burek je sastavni deo gastronomske kulture Balkana. Iako se tradicionalno jede kao užina, uz obavezni jogurt, mlađa populacija neretko ga jede i po povratku iz izlaska. Tada se obično nađe neko ko ima potrebu da obavesti druge da burek može biti samo od mesa, a da su sve ostalo pite.
Jednim delom, zagovornici takve teze su u pravu. Naime, u Bosni i Hercegovini burek je zaista naziv za jelo od vučenog testa punjenog mesom – mlevenim ili seckanim, najčešće spiralnog oblika.
Niš – mesto rođenja "našeg" bureka
Na područje bivše Jugoslavije burek dolazi krajem 15. veka kada je u Nišu stvoren recept za "okrugli burek". Recept za moderni okrugli burek je razvijen 1498. godine i predstavio ga je čuveni turski pekar Mehmed Oglu iz Istanbula.
Niš se tako okitio titulom "pradomovine balkanskog bureka", a od 2004. godine tamo se održava i manifestacija Buregdžijada, na kojoj je 2011. ispečen najmanji, ali i najveći burek na svetu. Najmanji je ispečen u pivskom čepu, a najveći je imao površinu od 8 metara kvadratnih i bio težak 200 kg. Nažalost, organizatori nisu imali sredstava da plate put zvaničnicima Ginisove knjige rekorda, koji bi time potvrdili njihov uspeh.
Foto: Wikipedia.org/Milica Buha/BuhaM
Bosanski, umotani burek
U Bosni i Hercegovini, reč burek se odnosi isključivo na drugu vrstu peciva koje se mota u potkovice u ili u spiralu u okrugloj tepsiji i samo kada je nadeveno mesom. Od tankih kora se formira crvo punjeno dinstanim mesom sa lukom koje se zatim uvija.
Birek - Albanija
U Albaniji, ovo pecivo se zove birek, burek ili lakror. Najčešći nadevi su: beli sir, dinstano meso, spanać i jaja, mleko i jaja, ali takođe mogu biti i paradajz i luk, paprika i pasulj, krompir ili slatki nadev od bundeve, kao i lišće koprive (byrek me hithra). Ovakav burek može dobro da posluži i kao glavno jelo u obroku. Burek sa mesom se u južnim krajevima naziva i „mesnik” (alb. mesnik). Vrste sa nadevom od povrća se nazivaju i byrek Shqiptar me perime, ili albanska pita s povrćem.
Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić
Bureki, burekakija, bugaca (Grčka)
U Grčkoj, bureki ili burekakija je malo pecivo koje se pravi od kora ili od testa. Može biti trouglastog, srpastog ili u obliku rolnica. Burekakija može biti slana sa belim sirom, mesom i spanaćem ili slatka sa orasima. Burekakija sa orasima je veoma slična baklavi, ali se ne zaliva šećernim sirupom, već se posipa šećerom u prahu.
Bjurek (Bugarska)
Bugarska verzija ovog peciva se zove bjurek (bug. bюrek). Obično se smatra za varijantu banice, pite od kora kakva postoji i u južnim i jugoistočnim delovima Srbije. Bugarski bjurek je vrsta banice sa sirom, s tom razlikom što se u bjurek dodaju i jaja.
Autor: Pink.rs
