Najveći broj trudnoća ostvaruje se spontano, međutim, sa profesionalnog stanovišta, odluka o planiranju potomstva morala bi biti racionalan izbor. Mnogi testovi i analize koji se rade pre začeća mogu i te kako olakšati samu trudnoću, ali i period nakon porođaja.

S druge strane, one dame koje su se "našle u nebranom grožđu", koje nikada ranije nisu rađale, a neplanski su ostale trudne, u nedoumici su koji su to testovi obavezni tokom drugog stanja. 

Znamo da se tehnologija, pa samim tim i medicina, unapređuju iz dana u dan, zato uputstva koje daju majke nisu od velike koristi. S tim u vezi, za pouzdane informacije i najstručnije savete kontaktirali smo upravnika bolnice za ginekologiju i akušerstvo KBC Zemun, prim. dr sci. med. Tomislava Stefanovića, koji je do tančina pojasnio koje to testove parovi koji planiraju trudnoću, ali i oni kojima je beba već na putu, treba da urade.

Testovi koje treba uraditi pre začeća:

Posebna pažnja mora biti usredsređena na ginekološko zdravlje buduće majke i one, prema rečima dr Stefanovića, pre svega moraju uraditi analize na seksualno-transmisivne bolesti, odnosno briseve na hlamidiju, ureaplazmu, mikroplazmu, kao i cervikalni i vaginalni bris. Radi se i kolposkopija, kao i Papanikolau test.

Upravo ovi brisevi ukazuju na postojanje određene infekcije, koja može da ugrozi plod, pa i samo začeće. Ove testove obavezno rade i muškarci, s tim što, budući da nemaju grlić, rade uretralni bris i bris sluzokože, odnosno glansa.

- Često se radi i spermokultura, kao i urin, urinokultura i neophodno je da oba partnera budu fizički i organski zdrava kada počinju da rade na trudnoći – kaže za Pink.rs dr Stefanović. Svaki eventualno utvrđeni problem, dodaje, zahteva dalju dijagnostiku. 

Posebna pažnja, ističe doktor, obraća se na "dva najveća neprijatelja trudnoće" - hipertenziju i šećer.

- U ovom slučaju, evaluacija i poseta lekaru su malo češći, rade se određene analize, test opterećenja na glukozu, određeni higijensko-dijetetski režim, praćenje krvi, i slično – objašnjava doktor.

Testovi koji se rade tokom trudnoće:

U slučaju da trudnica prethodno nije radila analize na seksualno-transmisivne bolesti, dve nedelje nakon što joj se ultrazvučno dijagnostikuje trudnoća (najčešće u devetoj nedelji), rade se upravo ovi testovi (brisevi na hlamidiju, ureaplazmu, mikroplazmu, cervikalni i vaginalni bris, kao i kolposkopija i Papanikolau test).

Čim osoba zatrudni, kaže dr Stefanović, utvrđuje se krvna grupa kako bi se ustanovilo da li je trudnica Rh negativna, jer u slučaju da ima ovaj Rh faktor, a da je partner Rh pozitivan, postoji mogućnost da se stvore određena antitela koja mogu komplikovati dalju trudnoću.

Radi se, dodaje doktor, i laboratorija, krvna slika, šećer, serumsko gvožđe, budući da su trudnice neretko malo anemične. Proveravaju se i urin, urinokultura, kao i CRP - proteinski faktor koji ukazuje na određeno opšte zapaljenje organizma. 

- Kada smo došli do desete nedelje, u poslednje vreme često se radi tzv. neinvazivna prenatalna dijagnostika. Ovaj test je dosta pouzdaniji od čuvenog dabl testa, a rezultati istog stižu nakon deset dana. Inače, dabl test se najčešće i najbolje radi oko 12. nedelje i dva do tri dana od datuma koji je utvrđen kao početak trudnoće – objašnjava za naš portal dr Stefanović.

Oba ova testa pružaju mogućnost budućim roditeljima da na vreme otkriju da li njihova beba nosi neku genetičku nepravilnost i koju.

A šta ako su rezultati "sumnjivi"?

- Ako se pacijent odluči za dabl test i on pokaže nešto sumnjivo, radi se tzv. invazivna prenatalna dijagnostika, odnosno amniocenteza (biopsija horionskih čupica) ili placentocenteza. Ako kasnimo sa trudnoćom, posle 22. nedelje radi se kordocenteza, odnosno uzimanje krvi iz pupčanika ploda. Sve ovo radi se kako bi se otkrile eventualne genetske anomalije – kaže dr Stefanović.

Trudnica se potom "prati" na svakih mesec dana i od 22. do 25. nedelje radi se ekspertski ultra zvuk, takozvani 4D. 

- Praćenje se vrši do samog porođaja, a kada porođaj krene, odlučuje se da li će se obaviti prirodnim putem, sa epiduralom, ili se završava carskim rezom – zaključuje doktor.  

Autor: I. Petrović