Ova pitanja podstiču decu da opišu svoja osećanja i procene svoje postupke i postupke drugih ljudi, a roditelji mogu bolje da upoznaju svoje dete i nauče da ga razumeju
Često zaboravljamo da sa decom imamo pravi razgovor. To dovodi do činjenice da veza postaje formalna, a na emocionalnom planu između dece i roditelja se širi jaz. Naučnici su otkrili da u proseku dnevno provodimo 12,5 minuta u razgovoru sa detetom. Od toga, 8,5 minuta se troši na prigovore i zabrane. Preostalo je samo 4 minuta za prijateljsku komunikaciju.
Kniževnica i psiholog Džejmi Harington pronašla je izlaz iz ove situacije tako što je formulisala 4 pitanja koja biste trebali svakog dana da postavljate svom detetu. Postavljajte detetu pitanja na koja će morati opširnije da odgovori. Pitanja na koja je moguće odgovoriti sa "da" ili "ne" nisu najbolja opcija. Otvorena pitanja podstiču decu da opišu svoja osećanja i procene svoje postupke i postupke drugih ljudi, a roditelji mogu bolje da upoznaju svoje dete i naučite da ga bolje razumeju“, rekla je Džejmi.
Pitanja koja biste trebali da im postavljate:
Kako si proveo dan?
Na ovo pitanje ćete u početku verovatn dobiti kratak odgovor, a da biste to promenili i podstakli dete da sa vama razgovara možete da mu ispričate šta ste vi radili. Nakon nekoliko dana, dete će se osećati slobodnije da sa vama podeli svoje događaje. „I verujte mi, čak će i najskromnije, tajnovito dete će početi da deli sa vama ono što mu je u duši". rekla je ona.
Šta rade tvoji drugari?
Možete pitati o jednom određenom prijatelju koga poznajete ili o njihovim prijateljima uopšte. Na primer: „Koji od vaših prijatelja mislite da mi se najviše sviđa? Zašto? Pričaj mi o svom najboljem prijatelju. Kakve kvalitete treba da ima dobar prijatelj? Šta je najlepše što je tvoj prijatelj učinio za tebe? Na koga od svojih prijatelja ste najviše ponosni? Zašto? Da li ste me opisali svojim prijateljima? Da znate da je vaš prijatelj nešto ukrao, šta biste uradili?
Šta ti se lepo dogodilo u toku dana?
Čak i onog dana kada je vreme loše ili je vaše dete imalo test koji nije dobro uradilo, navedit ga da razmišlja o pozitivnim stvarima ili ga iznenadite neplaniranim odlaskom u bioskop ili igrajte neku društenu igru. Takav postupak će razveseliti dete i teške misli pretvoriti u talas pozitivnih emocija.
Da li ti je potrebna moja pomoć?
Svi znamo kako je ponekad teško zamoliti nekoga za pomoć, a ukolio dete nije navinuto da traži pomoć, mala je verovatnoća da će vam se obratiti kada mu je teško. Počnite sa malim stvarima, ponudite da pomognete u čišćenju sobe ili u rešavanju domaćih zadataka. Ne bojte se da ćete ga tako previše razmaziti, jer što više pomažete u sitnicama, veća je verovatnoća da će u slučaju ozbiljnog sukoba dete potražiti od vas savet. Ali to nikako ne znači da biste trebali da stvari radite umesto deteta.