Uobičajeno je da osobe koji mogu da spavaju pri buci, glasnoj muzici, razgovoru i drugim ometajućim faktorima nazivaju “ oni koji imaju čvrst san” ili jednostavno “spava kao top”. Oni koji se češće bude bude okarakterisani su kao ljudi koji imaju “lak san”.

Istraživači još uvek nisu konačno utvrdili zašto ljudi tako različito reaguju na moguće smetnje tokom spavanja, ali mogući uzroci mogu uključivati:

• poremećaje spavanja • životni stil • genetiku • različitu aktivnost spavanja moždanih talasa

Stručnjaci se slažu da su kvalitet i količina sna važni za vaše zdravlje. Spavanje utiče na skoro svaki sistem u vašem telu, od vašeg metabolizma do imune funkcije.

Faze sna Pri spavanju, naizmenično se razlikuju dve osnovne vrste sna: REM faza sna i Ne-REM faza sna.

Ne-REM faze sna Razlika između osobe koja ima lak san i osobe koja ima dubok san može biti količina vremena koje svaka od osoba provede u fazi dubokog sna svog ciklusa spavanja. Ovo su podfaze Ne-REM faze sna: Faza 1. Dok prelazite iz budnog u fazu sna, vaše disanje se usporava, kao i otkucaji srca, kretanje očiju i aktivnost moždanih talasa. Vaši mišići počinju da se opuštaju. Ovo je polusvesno stanje koje traje otprilike 5 minuta. Faza 2. Ovo je prva faza pravog sna, i traje od 10 do 25 minuta. Vaše disanje, rad srca i moždani talas i dalje usporavaju. Pokreti oka se zaustavljaju. Vaši mišići se još više opuštaju. Faza 3. Sada ste u dubokom, relaksativnom snu. Sve se usporava. Ovo je faza u kojoj je teško probuditi se, pa čak i ako se probudite, nekoliko minuta ne možete da se prilagodite i dezorjentisani ste.

REM faza sna Obično se REM faza sna odvija oko 90 minuta nakon što zaspite. U ovoj fazi se događa većina vaših snova. Tokom REM spavanja se dešavaju sledeće promene: • oči se brzo kreću sa jedne na drugu stranu • disanje je brzo i nepravilno • broj otkucaja srca se povećava • povećava se krvni pritisak

“Vretena spavanja”

Mala studija1 iz 2010. otkrila je da je moguće predvideti sposobnost osobe da ostane u dubokom snu i tokom ometajućih faktora “merenjem vretena” spavanja putem elektroencefalograma.

“Vretena spavanja” su vrsta moždanih talasa koji nastaju u senzornom regionu talamusa. Istraživači veruju da oni mogu da priguše i izoluju efekte buke u mozgu.

Studija je otkrila da ljudi koji su u stanju da proizvedu više vretena spavanja mogu bolje spavati i tokom buke, od ljudi koji to ne mogu.

Za laku noć

Dosta sna je presudno za zdravo zdravlje i telo i um. Potrebe za spavanjem variraju u zavisnosti od starosti. Američki institut zdravlja2 preporučuje sledeće smernice za dobar i zdrav san:

• odraslim osobama je potrebno u proseku od 7 do 9 sati sna. • tinejdžerima je potrebno 8 do 10 sati sna. • deci u školskom uzrastu je potrebno 9 do 12 sati spavanja. • predškolcima je potrebno 10 do 13 sati sna. • deci do 6 godina je potrebno 11 do 14 sati sna. • bebama je potrebno od 12 do 16 sati sna (uključujući i dremke).

1. https://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0960-9822(10)00778-5 2. https://healthfinder.gov/healthtopics/category/everyday-healthy-living/mental-health-and-relationship/get-enough-sleep

Kako da lakše zaspimo? Kada lako utonete u san vi:

• brzo zaspite • ne budite se tokom noći • budite se u očekivanom periodu (ne ranije) • osećate se osveženi ujutro

Ako imate probleme sa spavanjem, postoje neke navike kojima možete osigurati najbolji mogući san svake večeri. Pokušajte sledeće:

• pratite svoj raspored. pokušajte da spavate i ustajete svaki dan u isto vreme, uključujući i dane vikenda kada ne radite. • razvijte konzistentnu rutinu spavanja. priuštite pre sna sebi toplu kupku ili pročitajte knjigu. • učinite svoju spavaću sobu opuštajućom, tihom i mračnom. • sve ekrane, uključujući televizore, računare i mobilne telefone, držite van spavaće sobe. • neka vaša spavaća soba bude prijatno mesto za spavanje. • izbegavajte kasne popodnevne ili večernje dremke. • vežbajte redovno svakog dana i obavezno završite sa vežbom najmanje tri sata pre spavanja. • izbegavajte kofein kasno tokom dana, uključujući kofein koji se nalazi u namirnicama poput čokolade. • izbegavajte da jedete velike obroke pred spavanje. • Izbegavajte konzumiranje alkoholnih pića pre spavanja.

Ako se zbog problema sa spavanjem osećate umorno, i to utiče na vašu sposobnost svakodnevnih aktivnosti duže od nekoliko nedelja, razgovarajte sa lekarom, koji vam može predložiti pojedine preparate za bolji noćni san. Vaš lekar može takođe da preporuči testiranje na potencijalni poremećaj spavanja.

Magnall® Sleep je jedinstvena formulacija magnezijuma sa melatoninom, aktivnim oblikom folne kiseline i vitaminima B6 i B12, i pomaže da se eliminišu simptomi nesanice i poremećaja spavanja.

Magnall® Sleep blagotvorno deluje na spavanje kod osoba koje su pod stresom, rade u smenama, menjaju vremenske zone, kao i kod starijih osoba.

Magnall® Sleep dejstvom na cirkadijalni ritam (ciklus spavanja i buđenja) ispoljava trostruki efekat:

1. Olakšava vam da brže zaspite 2. Poboljšava trajanje i dužinu, kao i kvalitet sna 3. Budite se odmorniji

Autor: Pink.rs