Gotovo da smo zaboravili kakav ukus ima pravi paradajz, onaj koji smo jeli pre desetak godina. Ukus ovog mnogima omiljenog povrća danas je gotovo “plastičan” i bezličan. Verujemo da ste se često zapitali zbog čega je im je ukus takav, odnosno zašto ga gotovo uopše nemaju.

Novo istraživanje daje odgovor na to pitanje, i pokazuje da u 93 odsto današnjeg paradajza nedostaje verzija gena koja im daje njihov poseban ukus. Uprkos tome što mislimo da je krivac genetska modifikacija, zapravo uzrok leži u uzgajivačima, tj. njihovom pokušaju da izvuku najviše iz paradajza, izvuku najveću ekonomsku korist.

Tokom vremena geni koji pojačavaju ukus izgubili su se ili su se tokom procesa razmnožavanja negativno odabrani. Zato današnjem paradajzu iz supermarketa nedostaje genetska raznolikost, al ii ukus.

Tokom poboljšanja paradajza proizvođači se fokusiraju na ono što im povećava proizvodnju i produkciju, poput veličine samog ploda.

Poredeći kultivisani i divlji paradajz, zaključeno je da posebno uzgajanom nedostaje oko 5.000 gena, a da većini paradajz koji se mogu pronaći u supermarketima nedostaje redak oblik gena koji im daje ukus. Taj gen TomLoxC pronađen je u 90 posto divljih vrsta.

Ovo istraživanje dovelo je do toga da TomLoxC postaje češći u moderno uzgajanom paradajzu, ako se poredi stanje od pre nekoliko godina. Popravljanje ukusa paradajza moglo bi dovesti do velike razlike u načinu na koji uživamo u našoj ishrani čiji je paradajz važan deo. Tako, recimo, Amerikanci godišnje pojedu oko devet kilograma paradajza, kao i 33 kilograma prerađenog paradajza.