U svetu polako popušta smrtonosni delta soj, a sve veći broj ljudi zaražava se omikron sojem, za koji naučnici smatraju da daje blažu kliničku sliku. Već imamo i dva nova soja - stelt omikron i deltakron, ali stručnjaci kažu da još uvek nema razloga za brigu i da će ove mutacije najverovatnije dovesti do endemskog karaktera korona virusa u narednim godinama.

Ali, da li je baš tako? Trojica naučnika smatraju da nije i da ne smemo da se opustimo misleći da će sojevi samo postajati sve slabiji, jer može da se dogodi i obrnuto - da neki od narednih postane smrtonosniji. Objasnili su i razloge zašto je tako, zabludu u koju većina ljudi veruje i upozorili da ne smemo da se "kockamo".

"Biće još sojeva nakon omikrona, i ako budu lakše prenosivi postaće dominantni. Mogu izazvati različite obrasce bolesti, odnosno nije isključeno da će biti smrtonosniji ili da će ostavljati više dugoročnih posledica", rekao je Dejvid Nabaro, specijalni izaslanik Svetske zdravstvene organizacije za kovid 19. On je dodao da je podsticanje na zaštitu vakcinacijom i poštovanjem mera jedina ispravna stvar kako bismo sačuvali sebe i druge.

"Pristup koji ne ohrabruje ljude da se zaštite je opasno kockanje sa potencijalno ozbiljnim posledicama", rekao je on.

Profesor Lorens Jang sa Univerziteta Vorvik rekao je da je opasno misliti da je razvoj sojeva u potpunosti linearan.

"Evolucija virusa ne funkcioniše tako, nije prava linija između alfe, bete, pa delte i omikrona. Ideja da će virus postajati sve blaži je pogrešna, jer neki novi soj može biti patogeniji od delte", upozorio je on.

Slaže se i profesor epidemiologije Mark Vulhaus sa Univerziteta Edinburg, koji je naveo i da je neke stvari nemoguće predvideti kada je pandemija u pitanju.

"Omikron nije došao direktno od delte, već se razvio na potpuno drugom delu 'porodičnog stabla' virusa. A pošto ne znamo na kom njegovom delu će nastati sledeći soj, ne možemo da predviđamo koliko će biti opasan. Može biti manje opasan, ali jednake su i šanse da bude opasniji", kazao je on.

Autor: