Omikron varijanta prvi put je otkrivena u Bocvani u Africi pre otprilike tri nedelje i već se proširila u više desetaka zemalja u svetu, ali ipak treba naglasiti da uprkos histeriji koja se širi svetom, do sada nije potvrđen nijedan jedini smrtni slučaj koji bi se pripisao ovom soju virusa Sars-Cov-2.

Omikron nije nimalo sličan alfa i delta soju, koji su i dalje dominantni u svetu, a njegove brojne i čudne mutacije nepoznanica su i za naučnike koji procenjuju kako omikronovi najbliži "preci" datiraju još iz sredine 2020.

- Definitivno se ne radi o "sinu" ili "ćerki" delta varijante. Ovaj soj očito je prisutan već neko vreme, ali gde mu je rezervoar? Da li je ovde reč o pojedinačnoj osobi, pojedinačnoj životinji ili populaciji životinja, možda populaciji ljudi koja nije bila pravilno uzorkovana - upitao je Endru Rid koji proučava evoluciju zaraznih bolesti na Univerzitetu Pensilvanija.

Za sada u traženju odgovora na ova pitanja prednjači teorija prema kojoj je omikron nastao u imunokompromitovanom domaćinu, poput osobe s nelečenom infekcijom HIV-a. Upravo su ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom uobičajeni rezervoari za mutacije - njihova tela često se bore s eliminisanjem virusa, dopuštajući patogenu da se umnožava mesecima. Po mišljenju Čeriti Din, bivše zvaničnice kalifornijskog odeljenjaa za javno zdravlje, pomenuta teorija možda bi zapravo mogla da objasni zašto omikron u sebi sadrži "tako suludu kombinaciju mutacija".

- Veoma je verovatno da se već postojeća molekularna evolucija unutar jednoga domaćina jednostavno proširila na populaciju - rekla je ona.

Ali, ima i naučnika koji zasad još ne žele da isključe ideju da se omikron zapravo razvio u životinjskoj vrsti. Jedan od njih je Robert Gari, profesor mikrobiologije i imunologije s Medicinskog fakulteta u američkom Tulaneu, koji ističe kako novi soj u sebi nosi nekoliko ključnih mutacija koje su mogle da doprinesu tome da se koronom zaraze glodari.

- Možda se virus preselio u populaciju divljih životinja, zato ga i nismo videli neko vreme, pa se vratio. To nije luda hipoteza, ali zasad nemamo dovoljno dokaza da to potvrdimo - kaže Martin Hiberd, profesor zaraznih bolesti iz Londona.

Omikron ima 50 mutacija, od kojih je više od dvadesetak potpuno novih. Kako bi razvio tolike mutacije virus mora da se mnogo puta replicira a upravo to je znak da je omikron verovatno evoluirao u imunokompromitovanom domaćinu.

- Zasad još ne znamo koliko dugo infekcije moguda traju u pojedinačnim životinjama bilo koje vrste, ali činjenica jest da imunokompromitovani ljudi mogu da imaju hronične infekcije - izjavio je Rid.

Studija iz 2020. pokazala je da je korona virus kod 45-godišnjeg muškarca s antifosfolipidnim sindromom (imunološkim poremećajem) trajao pet meseci. U tom razdoblju razvio je ključne mutacije pronađene u drugim varijantama kao što su delta, alfa i gama. Osim toga, stručnjaci sumnjaju da se upravo alfa soj razvio unutar imunokompromitovane osobe.

Ipak, naučnici ne isključuju ni mogućnost da korona virus teoretski može da hronično zarazi i životinje. Epidemije među belim jelenima prošle zime i na farmama kuna u junu 2020. idu u korist toj teoriji, ali Hiberd i neke njegove kolege i dalje su skeptični.

- Ne vidim zašto bi virus lakše prošao kod životinje nego kod čoveka - smatra Hiberd.

Pomenuta teorija o životinjama možda bi mogla da razjasni zašto su naučnici prvi slučaj omikrona otkrili tek 9. novembra, s obzirom da njegovo poreklo datira još od prošle godine.

- Da je omikron bio prisutan u životinjama, bilo bi ga posebno teško uočiti. Nadzor ljudi tek je nedavno zaživeo, a što se tiče nadzora životinja još smo jako daleko od toga. Nastavak širenja omikron varijante svakako povećava izglede da će se ona na kraju preliti i na životinjske vrste, ako već nije. To znači da imamo jako male šanse da vidimo da li su životinje zaista bile izvorni domaćini ovoga virusa - rekao je Rid.

Hiberd je istovremeno skeptičan prema naučnicima koji uzimaju previše uzoraka za omikron varijantu kod divljih životinja, jer smatra da ljudska interakcija s njima samo povećava izglede za pojavu novih patogena.

- Ne želim da ljudi idu naokolo i ganjaju šišmiše, tako bismo mogli da uzrokujemo više problema tamo gde zapravo pokušavamo da ih rešimo - rekao je.

Sve u svemu, naučnici možda nikad neće niti saznati pravo poreklo omikrona.

- Kad bih morao, stavio bih novac na teoriju o imunokompromitovanoj osobi, ali ne puno novca - zaključio je Rid.

Autor: