Iz dana u dan virus korona obara crne rekorde na planeti, demantuje mnoge naučne teorije u virusologiji i medicini, pokazuje "novo lice" i dovodi do različitih simptoma, a o posledicama preležane infekcije i da ne govorimo.

Ipak, sada je već poznato da korona ne utiče samo na pojavu teških upala pluća, razvoj miokarditisa, opadanje kose, gubitak čula ukusa i mirisa, već može da dovede i do šloga. To je objavljeno u pojedinim naučnim časopisima u svetu, a do istog zaključka su došli i naši lekari u svakodnevnom radu s pacijentima.

U razgovoru za "Blic" doktorka Vukićević ističe da o moždanom udaru tokom epidemije kovida naši lekari i dalje uče na sopstvenom iskustvu, kao i na tuđim iskustvima preko objavljenih radova.

- Kod nas se pacijenti javljaju tokom akutne faze kovida najčesće nekoliko dana nakon skoka temperature. Međutim, radovi govore da se moždani udar može povezati sa kovid infekcijom i nakon 21 dan od izlečenja infekcije - ukazuje dr Vukićević.

Ona napominje da je reč o vrlo teškim moždanim udarima, kao i da se najčešće javljaju kod osoba između 60 i 70 godina.

- Od simptoma su najčešće prisutni oduzetost jedne strane tela i smetnje sa govorom. Stariji pacijenti imaju i lošiju prognozu, najčešće završavaju smrtno ili sa ozbiljnim invaliditetom. Pacijenti sa lakšom slikom kovid infekcije imaju bolju prognozu za ishod moždanog udara - kaže dr Vukićević.

Naglašava da teška upala pluća uz pridružene bolesti vodi ka lošem ishodu i moždanog udara sa blagom kliničkom slikom.

Zašto korona izaziva šlog?

Naša sagovornica ističe da postoji više razloga na osnovu kojih može da se objasni povezanost kovid infekcije sa moždanim udarom.

- Povišena telesna temperatura, nedovoljno unošenje tečnosti, gubitak mirisa i ukusa smanjuju potrebu za unošenjem hrane i tečnosti, pojačano znojenje, stomačne smetnje kod kovida mogu izazvati dehidraciju, koja kod starih mnogo lakše može da provocira stvaranje tromba u krvnim sudovima mozga, naročito kod onih koji već imaju bolesti krvnih sudova i srca - objašnjava dr Vukićević.

S druge strane, kaže doktorka, virus korona povećava sklonost ka stvaranju ugruška kako u arterijama tako i u venama mozga.

- Virus izaziva i zapaljenje krvnog suda koji je tada skloniji zapušavanju. Neretko je prisutno i zapaljenje srčanog mišića sa aritmijama koje takođe dovode do stvaranja ugruška. Mnogi su mehanizmi kojim je moguće nastajanje moždanog udara kod pacijenata sa kovid infekcijom što govori koliki je značaj u primeni mera zaštite, nošenju maski, izbegavanju okupljanja, higijeni - napominje sagovornica.

Istraživanje naših lekara

U toku je istraživanje koje lekari ove bolnice sprovode u saradnji s kolegama iz Kliničkog centra Srbije i Vojnomedicinske akademije, sa ciljem da utvrde kakvu su pacijenti sa moždanim udarom, a kod kojih je korona potvrđena, imali kliničku sliku u toku lečenja, koji su simptomi zabeleženi, kako je proteklo lečenje...

- Istraživanje se privodi kraju i ono se bavilo kovid pacijentima u ne-kovid ustanovama. Hteli smo da utvrdimo koji su to pacijenti i koje kliničke slike imaju kada se potvrdi prisustvo virusa, sa obzirom na to da nisu imali simptome infekcije na ulasku u bolnicu. Tih pacijenata je kod nas bilo 50 i oni su tada premeštani u kovid ustanove - ističe dr Vukićević.

I njihovi kovid kapaciteti su popunjeni

Budući da se ubrzano pune bolnički kapaciteti kovid ustanova u Srbiji, odnedavno je, tačnije 6. novembra, i deo Specijalne bolnice "Sveti Sava" ušao u kovid sistem.

- Bilo nam je potrebno pet dana da uz pomoć epidemiologa, sredstava Ministarstva zdravlja i zaposlenih u Bolnici opremimo i pripremimo najveće odeljenje u Bolnici. To je čitav drug sprat sa 60 bolničkih kreveta. Dvanaest dana posle otvaranja odeljenje nam je skoro popunjeno - ukazuje dr Vukićević.

Dodaje da je na kovid odeljenju 10 odsto pacijenata sa lakšom kliničkom slikom, dok ostalih 90 odsto zahteva intenzivnu negu.

- Deset pacijenata zahteva pomoć mehaničke ventilacije i to su najkompleksniji pacijenti. Lečenje je multidisciplinarno. Kordinator odeljenja je anesteziolog, a u svakom trenutku je prisutan neurolog, internista i specijalizant. Medicinske sestre su naši borci, jer svojim maksimalnim zalaganjem uspevaju da pruže adekvatnu negu ovim teškim pacijentima. Nadam se da ćemo timski uspeti da se izborimo sa izazovima koji su pred nama, to jest paralelnim sistemom lečenja i pružanja sve vrste lečenja, pacijenata sa moždanim udarom na kovid i ne- kovid odeljenjima - kaže naša sagovornica.

Prevencija

Doktorka Vukićević naglašava da je u ovom trenutku najvažnija prevencija moždanog udara i prevencija kovid infekcije.