- Nijednog trenutka se nisam dvoumio kad su me zvali, sa uvođenjem vanrednog stanja, da radim. Uhlebljenje čekam još otkad sam, posle deset godina rada u apoteci, ostao bez posla. Na kraju krajeva, medicina je moj poziv i moj život - započinje priču Igor Mitulović (37), medicinski tehničar iz Negotina, koji je više od mesec i po na prvoj liniji odbrane od virusa korona.
Primljen je na tri meseca kao pomoć u Zdravstvenom centru Negotin i od prvog dana našao se u grotlu virusa korona. Raspoređen je u kovid-ambulantu, radi na trijaži, ide u transport sa pacijentima pozitivnim na virus, a prošao je i obuku za testiranje.
- Od početka su naši pacijenti upućivani u Niš, bez obzira na to kakvu su kliničku sliku imali. Desilo nam se više puta da je većina predviđenih kapaciteta bila puna i da za pacijente nije bilo mesta. Odveo sam troje ljudi sa lakšim simptomima na trijažu na Infektivnu kliniku, ali nigde nije bilo mesta za njih. Bilo je to baš u vreme kada se virus pojavio u Gerontološkom centru u Nišu. Gužva na trijaži, nervozne i kolege i naši pacijenti, među njima i čovek star 80 godina, ali mesta nije bilo. Kružili smo Nišom bar sat i po. Rekao sam vozaču da nas vozi u novi klinički centar, bili smo spremni i da idemo za Beograd ako treba. Koleginici na prijemu sam rekao da nam, ukoliko ne može da primi pacijente, potpiše da nema mesta.
Foto: Tanjug AP/Manu Fernandez, Pink.rs, Ministarstvo zdravlja
Srećom, mesta je bilo.
- Ni sam ne znam koliko sam tačno puta bio u transportu, sigurno dvadesetak i više. Dešavalo mi se da izađem iz smene, dođem kući i pozovu me da odem na put. Tvoje je da se uhvatiš ukoštac sa svim problemima, i da u svakoj situaciji pokažeš da si čovek!
O momentu koji neće zaboraviti, Igor i sada govori teško, usporeno:
- Žena je bila u izuzetno teškom stanju, na kiseoniku, ali je bila veoma niska saturacija, gušila se. Nju smo u Niš u kovid-bolnicu odvezli dr Aleksandra Paunović, načelnica Hitne službe, i ja. Ta situacija koju smo zatekli u Nišu, tela nekoliko preminulih, a žena preplašena. Pričam joj nešto, smejem se sa njom, držim joj pogled da ne vidi mrtve.
Mitulović ne zaboravlja da pomene brojne kolege - direktorku Zdravstvenog centra dr Vidosavu Paunović Barbulović, dr Aleksandru Paunović, upravnicu bolnice dr Gordanu Radmanović, načelnicu Opšte službe dr Jasminu Živanović, interniste dr Minelu Ilić i dr Ljiljanu Stefanović, dr Ivana Ilića iz Hitne, kolege i koleginice iz transporta i kovid-ambulante. Radili su danonoćno i do krajnosti požrtvovano.
<
