Ovaj Obrenovčanin je nešto manje od pola godine radio u Nemačkoj, gde je vozio autobus na liniji do Pariza. Prve simptome osetio je 5. marta, ali je nastavio da radi. Ipak, na kraju je odlučio da ostavi posao i vrati se kući.

Nije bilo lako stići do Srbije, jer na slovenačko-hrvatskoj granici nije bio dozvoljen prolazak autobusima, ali se Dragan snašao.

-Zamolio sam jednog čoveka, imao sam masku na licu, da se prevezem s njim autom do prve benziske pumpe u Hrvatskoj - priča Dragan Marinković za obranovačku RTV Mag.

Uspeo je da se domogne Beograda, gde je po njega došla supruga.

-Žena je već bila odvela decu u drugo selo, moji roditelji su bili u drugoj kući. Jedna soba bila je spremljena za mene, za izolaciju - ispričao je Dragan.

Kada je konstatovano zapaljenje pluća, upućen je na Infektivnu kliniku u Beogradu.

-Znao sam da se tog dana kući neću vratiti. Nekoliko sati kasnije je stigao rezulata da sam pozitivan na COVID-19. Prvo mi je palo na pamet da kod kuće imam starije roditelje, mada sam znao da im nisam preneo virus. Verujte, ne bih mogao da živim sa saznanjem da sam nekoga zarazio. To bi bilo strašno. Radio sam sa još 11 vozača, srećan sam što znam da niko od njih nije oboleo - kaže Dragan.

-Nisam kriv za to što sam oboleo. Mi smo skenirali karte putnika i putem mobilnih telefona. Morali smo da dodirujemo njihove telefone. Da nam je firma dala rukavice, možda se ne bih zarazio - dodaje on.

Marinković se lečio u KBC "Dragiša Mišović".

-Gledao sam i ljude koji su se borili za dah. Koji su pet dana disali na cevčicu i onda govorili da ne mogu više. Govorio sam im da moraju da izdrže, jer doći će dan kada će se probuditi, pogledati kroz prozor, videti sunce i biti kao nov - prisetio se on.

Kada je krenuo putem izlečenja, "preselio" se na Sajam, na kome, kako sam kaže, uopšte nije loše kako se pričalo.

<