Virus korona nikako nije mogao da zaobiđe Srbiju, iako je država na vreme povukla sve neophodne mere za sprečavanje epidemije. Do kraja maja izborićemo se sa koronom, u junu ćemo se vratiti u normalne životne tokove. Od jeseni postoji bojazan da ćemo se opet suočiti sa virusom, ali očekuje se da neće biti tako snažan, kaže u intervjuu za "Blic" prof. dr Branislav Tiodorović.
Doktor Tiodorović, jedan od naših najboljih epidemiologa, govorio je i o tome kako vremenski uslovi utiču na koronu, kako dosadašnje mere menjaju tok epidemije i zašto je u ovakvim situacijama važna izolacija.
Da li smo mogli da izbegnemo celu ovu situaciju?
- Nikako nismo mogli da izbegnemo nešto što je pandemija, nešto što se širi po celom cvetu, nešto što je stiglo u Evropu, pa logično je bilo da dođe i do nas. Ovo su samo izbegle afričke zemlje u kojima ima samo importovanih slučajeva, ali nema masovnog oboljenja. Svugde gde je previše toplo, nema virusa, on ima masni oklop koji se na vrućini topi i tako se uništava, a najviše ga ubijaju ultravioletni zraci.
Da li je država povlačila prave poteze?
- Država je u pravom momentu delovala, mišljanja sam da smo delovali brže od zemalja u našem okruženju, pa čak i od nekih zemalja koje su članice EU. To se vidi po tragičnim rezultatima koje imaju Italija, Španija, oni imaju ozbiljno povećanje obolelih i umrlih. Tu je i Švajcarska, Belgija, Francuska... Možemo slobodno reći da je državni sistem reagovao na vreme te je sprečeno naglo širenje epidemije. Recimo, Amerika ima velike probleme iako je u pitanju velika sila, pa i Nemačka koja je u Evropi najjača u ekonomskom pogledu i oni imaju značajan broj obolelih i umrlih. Da, definitivno je Srbija delovala na vreme, povučene su neophodne mere, ali i obezbeđena su medicinska i zaštitna sredstva.
Foto: TV Pink Printscreen
Zašto je važno da ostanemo disciplinovani i socijalno distancirani? I na koji način treba da shvatimo eventualnu izolaciju od 24 časa?
- Jedina mera koju možemo uvesti a da ima efekta jeste ta. Ne postoji vakcina, ne postoji zaštita koja bi mogla garantovati zaštitu. Čak ni lekovi koji se primenjuju, kod nekoga deluju, kod nekoga ne deluju, iako naši lekari primenjuju najadekvatniju terapiju koja je poznata kod Kineza, a kasnije i u Evropi. Kada imate ograničenu mogućnost zaštite, ograničenu mogućnost prevencije, onda je jedini način obezbediti da se virus ne seli iz jednog u drugi organizam, on opstaje samo kod čoveka i ako nije u ljudskom organizmu on umire. Zbog toga je ta socijalna distanca vrlo važna i važno je da to shvatimo. Najviše bi se trebalo obraćati mladim ljudima, ako pogledamo broj obolelih, pa čak i umrlih, nisu svi starijeg godišta, ima tu onih od 40 do 50 godina. Moramo biti prema njima usmereni i prema mlađima, svi su u nekom uverenju da su mlađi ljudi zaštićeni, pa možda i jesu dobrim dalom, ali ima onih koji su osetljivi, koji imaju hroničnih oboljenja. Mišljenja sam da bi trebalo da ljudi sami primenjuju izolaciju od 24 časa, da sami budu svesni da treba da ostanu kod kuće. Vikendi su nam bili problematični jer su tada ljudi najviše izlazili, mladi, tako da još jednom apelujemo da shvate da je izolacija i socijalna distanca jedina moguća zaštita.
Koji su to vezani simptomi koji ukazuju na virus korona, kada se obavezno moramo javiti lekaru?
- Oboljenje počinje u 99 odsto slučajeva sa temperaturom, koja ne mora odmah da bude visoka, može da bude 37,8 pa ide na 38, 39, to je individualno. Počinje kijanje i suvi kašalj, a onda tek dolazi problem sa disanjem. Javlja se stezanje i probadanje u grudima, pa onda ide otežano disanje i to je znak da takva osoba mora odmah, hitno da ode lekaru.
Šta do sada znamo o koroni i zašto je ključan šesti dan?
Foto: Tanjug AP/Sergei Kiselev, Moscow News Agency photo via AP
- Ima različitih reakcija, pojave se simptomi, pa oko četvrtog dana se smire, pa oko šestog izbiju ponovo. Virus napada ceo sistem. Prevashodno ide na respiratorni sistem, zato što su receptori u donjim disajnim putevima za njega najvažniji i odatle počinje da se razvija zapaljenje pluća, a zatim se zdravstveno stanje može naglo pogoršati. Virus napada i druge organe.
Kako vam izgleda aktuelna statistika?
- Zabrinjavajuće. Imamo porast obolelih i to u značajnoj meri, kao i porast broja umrlih. Možemo reći da je ova nedelja onakva kako smo i prognozirali. Očekujemo da ćemo do kraja nedelje imati značajan porast obolelih, očekujemo i smrtne ishode. Ukoliko se disciplina podigne na viši nivo i budemo socijalno distancirani, onda možemo očekivati da ćemo imati nekakvo održanje. Nama je cilj da nam "kriva" i broj obolelih i umrlih bude stabilizovan na jednom nivou, da ne skače, da se ne razvija strmoglavo i naglo. Potrebno je da izdržimo narednu nedelju u kontrolisanom stanju, očekuje se da će tokom Uskrsa biti pik, a nakon toga da broj počne da opada. To je optimistična prognoza.
Prognoza za maj?
- Mi se nadamo da će maj biti topao mesec, mnogo su važni ultravioletni zraci i da UV indeks bude preko 3, onda možemo očekivati da će u maju doći do naglog pada obolevanja i da ćemo ući u fazu kontorlisanog praćenja epidemije. Ako bude toplije, možemo se nadati nekom završetku do kraja maja. Inače, maj mesec je problematičan, iza toplih zima nekako smo uvek imali pojavu da april i maj budu hladniji, da budu čak i snegovi i kiše, a to odgovora virusu ta temepratura koja se kreće od 3 do 6, 7 stepeni. Ono što virusu ne prija jeste temperatura ispod nule, ali i temperatura iznad 23 stepena.
Kada možemo očekivati da ćemo se vratiti u normalne životne tokove?
- Ako se budu poštovale sve mere, ako postoji socijalna distanca, ova faza će se završiti krajem maja, početkom juna.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Da li ćemo se susresti ponovo sa virusom na jesen?
- Imamo drugu fazu, a to je jesen i zima kada je moguće da se virus vrati, ali kao crevni i respiratorni. On možda neće biti tako jak i napadan kao što je sada, nego će biti sa manjim intenzitetom, kao što je bio slučaj sa gripom, počeo je sa pandemijom pa je završio kao sezonski grip. Zato moramo biti spremni i pokušati da eliminišemo sve izvore infekcija.
Šta nam sad preostaje, koja je poruka?
- Ostanite kod kuće, socijalno se distancirajte, poštujte mere koje se donose za dobro svih nas. Važna je higijena, zdrava ishrana, disciplina i strpljenje. Samo tako možemo pobediti.
Kada možemo očekivati vakcinu?
- Najpoznatije zemlje koje se bave proizvodnjom vakcina, kao što su SAD, Kina, Rusija, Velika Britanija, oni rade intenzivno, ali za svaku vakcinu je potrebno od šest do 12 meseci da bi ona bila upotrebljiva. To je procedura, prvo nastaje u laboratoriji, pa sledi ispitivanje, provera na životinjama, pa zatim na dobrovoljcima, pa redom dok dođe do trenutka da se primeni. Dakle, potrebno je vreme jer tu nema improvizacije, svaka etapa je važna.
