Kad je epidemija novog korona virusa počela da se širi, prvo je došlo do nestašice maski za lice. Onda je isti trend pogodio i dezinfekciona sredstva za ruke, a sada ljudi širom sveta panično kupuju toalet papir, piše “Merkjuri njuz”.

To je dovelo do toga da su prozvođači u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi počeli da ograničavaju broj pakovanja koje kupci mogu da kupe u jednom dolasku. U nekim supermarketima u Britaniji toalet papiri su rasprodati, dok su jedne australijske novine objavile dodatnih osam praznih strana u svom nedavnom izdanju, navodeći ironično da se ljudi mogu njima poslužiti kad im ponestane toalet papira.

Ali zašto se to događa? Toalet papir ne nudi posebnu zaštitu protiv virusa. Ne smatra se delom nužnih zaliha poput hleba i mleka, ali ljudi ga potražuju više nego što može da se dobavi. Za to može biti više razloga, kako navodi “Merkjuri njuz”.

LJUDI SE OKREĆU KA EKSTREMIMA KAD ČUJU KONFLIKTE PORUKE

Stiven Tejlor, psiholog i autor, kaže da je to u jednu ruku razumljivo, ali da je s druge preterano.

- Možemo se pripremiti bez panike. Novi virus plaši ljude jer je nov i mnogo toga je još nepoznato. Kad ljudi čuju konfliktne poruke o rizicima koje virus predstavlja i kako bi se trebali pripremiti, oni su skloni da se okrenu ekstremima – kaže on.

- Kad ljudi čuju da nešto opasno dolazi, ali da samo treba prati ruke, onda akcija ne deluje proporcionalno pretnji. Posebna opasnost zahteva posebne mere predostrožnosti – dodao je on.

REAKCIJE NA NEDOSTATAK JASNE DIREKCIJE VLASTI

Nekoliko zemalja je već nametnuo masovnu izolaciju. Ljudi kupuju toalet papir i druge kućne potrepštine kako bi se pripremili za nešto slično u svojim gradovima, smatra Baruh Fišhof, psiholog i profesor Instituta za politiku i strategiju Univerziteta Karnegi Melon.

- Ako ljudi nisu videli zvanična obećanja da će se vlasti postarati za sve, ostavljeni su nagađanjima verovatnoće da će im trebati dodatna pakovanja toalet papira. Činjenica da nema zvaničnih obećanja može povećati tu verovatnoću – ističe Fišhof.

PANIČNI LJUDI STVARAJU PANIČNU KUPOVINU

Slike praznih polica i kolica punih zaliha preplavile su medijske izveštaje i internet. Ljudi vide slike paničnih kupaca, pretpostavljaju da postoji razlog za paniku i onda i sami kupuju zalihe.

- S obzirom da su ljudi društvena bića, gledamo jedni druge kako bi videli šta je bezbedno a šta je opasno. Stoga kad vidite nekog u radnji kako panično kupuje, to me dovesti do efekta zaraze strahom – kaže Tejlor.

Sve te fotografije praznih polica mogu navesti ljude da veruju da moraju da požure kako bi nabavili toalet papir dok još mogu.

- Onda ono na što smo gledali kao na oskudicu zaista postaje oskudica – ističe Tejlor, dodajući da društveni mediji imaju važnu ulogu u tome jer se dezinformacije lako šire.

PRIRODNO JE ŽELETI DA SE PRETERANO PRIPREMIMO

Možda u stvaranju prekomernih zaliha ima neke praktičnosti, ukazuje Frenk Farli, profesor Univerziteta Templ. Dok Centri za prevenciju i kontrolu oboljenja i druge međunarodne zdravstvene agencije savetuju određenim delovima populacije da ostanu u svojim kućama i izbegavaju kontakte s drugim ljudima, prirodno je da svi žele da se pripreme na to.

- Novi virus izaziva neku vrstu psihologije opstanka, kad moramo da živimo što je moguće više u kućama i stoga moramo napraviti zalihe nužnih stvari, a to svakako uključuje toalet papir. Na kraju krajeva, ako ga ponestane, s čim ćemo ga zameniti? – pita Farli.

Novac će se kad tad potrošiti na toalet papir, do nabavke doći pre ili kasnije a jedina briga su dugi redovi i poteškoće da se pronađe u prodavnicama. S obirom da će do upotrebe tog toalet papira doći kad-tad, stvari su drugačije nego kad se kupuje nešto što verovatno neće koristiti.

OSEĆAJ KONTROLE

Ljudi koji gomilaju zalihe misle sami na sebe i svoje porodice i na ono što im treba da se pripreme, a ne na zdravstene radnike, obolele ili druge sugrađane kojima bi moglo uskoro ponestati toalet papira.

- To je sve zbog ovog talasa preuranjene anksioznosti. Ljudi postaju anksiozni pre nego što zaista dođe do infekcije. Nisu gledali veću sliku, na primer koje su posledice gomilanja toalet papira – ističe Tejlor.

Ali, ljudi se tako ponašaju iz straha. Fišhof navodi da pripreme, pa neka je u pitanju i samo toalet papir, vraćaju ljudima osećaj kontrole u situaciji koja im deluje beznadežno.