Đorđe Andrejić je imao 10 godina kada je sa majkom Marinom krenuo u baštu. Sa tog puta, on se nikada nije vratio, Marina je provela u pritvoru 703 dana pod optužbom da je ubila sina, a na kraju je oslobođena svih optužbi i čak je dobila odštetu od države Srbije. Nestanak mališana iz Majlovca i danas je jedna od najvećih misterija u istoriji naše zemlje.
Na stolu u kući, Marina je tog 22. jula 2010. godine ostavila kratku poruku - "Otišli smo u baštu". Kada se nisu vratili istog dana, strah se uvukao u kuću Andrejića - gde su njihovi najmiliji? Dva dana kasnije, majka se pojavila izbezumljena na seoskom putu govoreći kako ne zna gde joj je nestalo dete.
Majka davala kontradiktorne izjave u policiji
Po dolasku kući ona je zajedno sa suprugom prijavila nestanak sina koji je u tom trenutku imao 10 godina.
Prilikom davanja izjave Marina je bila kontradiktorna, u prvobitnim iskazima tvrdila je da ne zna gde joj je dete, da se izgubio. Srbija je strepila i nema osobe koja se nije nadala da će mali Đorđe Andrejić biti pronađen. A onda je nastupio šok.
Marina je, naime, u policiji izjavila da je sina ubila i da ga je pokrila lišćem. Tvrdila je da ga je ubila drškom od motike. Posle ovog priznanja, Marina je bila optužena za ubistvo sina, a za telom nestalog dečaka započela je potraga.
Otac malog Đorđa umro u bolnici
Ipak, pravi šok za javnost usledio je dva meseca kasnije kada je Marina Andrejić povukla priznanje navodeći da je tokom ispitivanja trpela maltretiranje.
Sedmog novembra 2010. godine usledio je novi šok - lovci su pronašli lobanju za koju se u prvi mah mislilo da pripada nestalom dečaku. Prva DNK analiza, rađena na Biološkom institutu u Beogradu, govorila je da ona pripada Đorđu. Ali, ni tu saga nije bila okončana. Naime, nedugo potom, dodatna analiza rađena od strane drugih stručnjaka utvrdila je da je kompletan DNK sa lobanje uništen pošto je oprana u izbeljivaču.
Takođe, veštačenjem nisu utvrđene ni povrede koje bi nastale da se sve odigralo po prvobitnom priznanju Marine Andrejević u kojem je opisala kako je udarala sina. Od tada do danas, nije pronađena nijedna kost nestalog dečaka.
Foto: Informer.rs
Osuđena na 20 godina zatvora - apelacioni sud je oslobodio
Majka, koja se branila da je sve priznala zbog torture, ipak je 2011. godine bila osuđena na 20 godina zatvora. Ova presuda joj je potvrđena čak dva puta pred Višim sudom u Požarevcu i to prvostepeno.
Marina i njen advokat su sve vreme tvrdili da je nevina i da nije ubila Đorđa. U to je bio uveren i njen suprug, Dejan, koji je nažalost preminuo 7. 12. 2010. godine u bolnici i nije dočekao odluku apelacionog suda da Marinu oslobodi.
Naime, godinu dana kasnije, 2012. Apelacioni sud u Beogradu, u nedostatku dokaza, doneo oslobađajuću presudu. Marina je puštena na slobodu posle 703 dana koliko je provela u pritvoru.
U obrazloženju oslobađajuće presude Apelacionog suda kojom je jula 2012. pravosnažno oslobodio njegovu majku Marinu optužbi da ga je ubila, navodi se da je lobanja naknadno donesena i tu ostavljena. Za sud, okolnost da je nakon više od tri meseca od nestanka Đorđa pronađena njegova lobanja, kada se Marina uveliko nalazila u pritvoru, ne dokazuje da ga je ona ubila.
Govoreći o tom periodu, advokat Andrejićeve, rekao je 2013. godine za "Blic" da istraga nije bila dobro urađena.
- Policija nije obavila istragu kako treba. Slučajevi otete ili ubijene dece uvek su pod budnim okom javnosti, zbog čega tada policija i tužilaštvo rade pod velikim pritiskom. Verujem da je i ovde to bio slučaj, s obzirom na to da je policija već u prvim danima istrage na brutalan način iznudila priznanje majke, koje im je za optužnicu usled nedostatka tela dečaka bilo neophodno - objašnjava za „Blic“ Srbislav Stojanović, advokat Marine Andrejić.
Od države potraživala 17 miliona dinara, dobila 2
Za vreme provedeno u zatvoru, majka nestalog dečaka tužila je državu Srbiju i potraživala je 17 miliona dinara. Ipak, odlukom kasacionog suda, dodeljeno joj je oko dva miliona. Marina je u pritvoru bila gotovo dve godine, od 27. jula 2010. do 3. jula 2012. Ipak, iznos koji je dobila, njen advokat Stojanović je u razgovoru za "Blic" okarakterisao kao ponižavajući.
- Ona je u zatvoru provela 703 dana, i ispada da joj dnevno pripada po 2.800 dinara za svaki dan nezakonitog pritvora. Mi smo za 703 dana tražili ukupno 16,88 miliona dinara - kaže Stojanović i dodaje da će on koristiti dalja pravna sredstva radi zaštite Marininih prava - ako treba i pred Međunarodnim sudom u Strazburu.
Nakon godina ćutanja pomirila se sa ćerkom
Nakon izlaska iz zatvora Marina se nosila sa stigmom da je ubica rođenog deteta zbog čega rođena ćerka nije htela da čuje za nju. Naime, devojčica, koja je tada bila maloletna, bila je data na staranje baki sa očeve strane. Godinama kasnije nakon smrti svekrve, Marina se pomirila sa ćerkom. U jednom od intervjua iz 2018. godine, rekla je da se dobro slažu. Od ćerke je kasnije dobila i unuče, što je u jednom od medijskih nastupa navela kao svoj razlog za život.
Trpela stigmatizaciju u selu
"Nekad je ovde bila puna kuća, a sad sam samo ja u njoj. Ne mogu ni da se zaposlim, jer posla nema, a i ljudi me podozrivo gledaju. Zato tražim da se ovaj slučaj reši i da se zauvek skine ljaga sa mog imena", rekla je Marina za "Novosti" 2018. godine.
Misterija nestanka malog Đorđa ni danas, 14 godina kasnije, nije rešena. Jedini pronađeni trag, lobanja, i dalje se nalazi u depou Višeg suda u Požarevcu, jer Marina i dalje tvrdi da to nije njen sin, kao i da se nada da će još jednom uspeti da zagrli Đorđa za života.
Autor:
