Jedna od pet žrtava klana Belivuk-Miljković, za koju je bio namenjen posebno surov tretman bio je Lazar Vukićević. On im se zamerio zbog mnogo stvari i trebalo je da plati najveću cenu. Povezao se sa Škaljarcima, bio je navijač Crvene zvezde, svojevrfemeno je ranio Nikolu Vušovića Džonija, bliskog Veljinog saradnika, svojevremeno je bio u intimnoj vezi sa suprugom Marka Miljkovića.

Vukićević je otet dok su Veljko Belivuk i Marko Miljković bili u Crnoj Gori, ali koliki značaj su pridavali ovom zločinu, govore i poruke sa kriptovanih telefona koje je Belivuk slao svojim vojnicima u Ritopeku.

- Ovoga puta dajte 102 odsto sebe. Molim vas, znači, iz petnih žila. Prenosite nam utiske, molim vas, znači, dajte nam malo da nahranimo ego. Ne preskači mi te sočne detalje - poručio im je Belivuk.

Vukićevića je u klopku namamio Marko Miljković, predstavljajući se kao Mile Radulović Kapetan, visokopozicionirani Škaljarac koga su pre toga oteli i držali u zatočeništvu. On se dopisivao sa Lazarom i poslao mu sliku Velje Nevolje vezanog za radijator. Vukićević se "upecao".

Na jednom parkingu u Radničkoj ulici Lazara je pokupio Belivukov saradnik. Pre toga, Vukićević je prijatelju s kojim je došao rekao da su ga, ako se ne vrati, prodala braća Crnogorci. Kada se dovezao u kuću u Ritopeku, Vukićević je osetio da je u pitanju nameštaljka. Prekasno.

- On je izvadio pištolj jer mu je nešto bilo sumnjivo. Kada je video pištolj, prvi za pištolj i ruku je skočio Miloš (Budimir). Ovaj je uspeo da opali metak, ali nikog nije pogodio - opisao je svedok-saradnik Bojan Hrvatin ovaj događaj.

Poslednji pokušaj da se spasi, Vukićević je skupo platio, makar tako priča Bojan Hrvatin.

- Tu su oni njega na betonu prebili dobro. U planu je bilo da se ispituje (...), ali je on toliko bio prebijen da nije mogao da priča i samo su ga dovršili - ispričao je Hrvatin u tužilaštvu..

Prvobitni plan je bio da Belivuk i Miljković namame na isti način, preko poruka sa Kapetanovog kriptovanog telefona namame i drugu metu - Aleksandra Šarca, koga su podjednako mrzeli.

Šarac je shvatio da nešto nije u redu i nije otišao na kobni sastanak. Kada je shvatio da se njegovom prijatelju Lazaru Vukićeviću gubi svaki trag Šarac je počeo da traga za njim.

Čak je dan pre nego što je likvidiran sreo jednog policajca kom je ispričao deo priče o Lazaru. Ostatak je prećutao, nezvanično saznaje Srpski telegraf. Da nije, danas bi možda bio živ.

- Inspektor koji je učestvovao u pretrazi terena posle mapiranja poslednjeg kretanja Vukićevića slučajno je susreo Šarca na Čukaričkoj padini. Iznenadio se, prišao mu i legitimisao ga. Šarac je bio potpuno unezveren i na pitanje: "Šta tražiš ovde" odgovorio je: "Tražim Lakija." Rekao je da mu je prijatelj nestao, da je trebalo da se nađe "sa nekim ljudima" i da ne zna šta je s njim - navodi izvor.

Kako dodaje, Šarac je inače bio u totalnoj paranoji, nabavio je blindirano vozilo i počeo je da nosi pancir. Postao je još oprezniji, zato je i namamljen da dođe u tržžni centar pokriven kamerema, gde se osećao sigurnijim. Ali, ni to ga nije spasilo.

Aleksandar Šarac ranjen je 17. oktobra 2020. u podzemnoj garaži tržnog centra na Novom Beogradu. Njemu je tada, kako se sumnja, Lazar Ilić prišao s leđa i u glavu mu ispalio dva hica. Teško ranjeni Šarac podlegao je povredama u bolnici 10 dana kasnije. Lazara Ilića zbog ovog zločina od Crne Gore traži srpska policija. On je tamo uhapšen zbog planiranja ubistva "škaljarca" Marka Ljubiše Kana.