Tu su stali svi njegovi snovi, a porodični dom ispunile su suze i bol. Za Markom tuguje celo njegovo rodno mesto, jer je bio, kako pričaju u selu, mladić za primer, prenose mediji

- Nema više moga srca i moje duše. Nestalo je moje sve! Kada smo se poslednji put čuli rekao mi je da se ništa ne sekiram. Da se dobro snašao i da mu se sviđa Nemačka. Nadao se boljem poslu i nameravao je da ostane tamo da živi. Radovala sam se njegovoj sreći, a dočekala ovo zlo - priča Markova majka Tanja (43), i u suzama dodaje da je bio izuzetno dete, kakvo se samo poželeti može.

Otac Srđan (60) zamišljen sedi u uglu sobe. I on je, kao i nesrećna majka, pod dejstvom lekova za smirenje, i tiho dodaje da im je sada sve džaba.

- Čekamo da nam kući dođe. Da ga poslednji put zagrlimo. Ode nam Marko... Ne ostvari mu se nijedan san. Nijedna želja. Bio je mnogo vredan. I da izore, i da poseje, brinuo je i o stoci, obrađivao vinograd. Pričao mi je da će, kada završi novu kuću, i ovu staru da pritegne. Radio je kao vojnik po ugovoru. Dao je otkaz i jedno vreme to od mene krio. Tada je odlučio da ode iz zemlje i da krene putem mog pokojnog oca, koji je bio armirač. Konačno zadovoljan, ali naša sreća je trajala kratko - priča nesrećna majka, koja se, po saznanju da je izgubila sina, onesvestila.