Ovakva njegova odbrana kojom je za tragediju optužio vremenske prilike te slabu preglednost pruge, izazvala je veliki revolt rodbine stradalih koja ga je obasula teškim rečima, a radi sprečavanja incidenata u sudnici su sve vreme bila četiri policajca i jako sudsko obezbeđenje.

Zdravković je ustrajao u tvrdnjama da je pre pruge smanjio brzinu te da je pogledao levo i desno iako ovakva njegova odbrana protivreči snimku iz autobusa ali i izjavama putnika.

Najpre bih želeo da izjavim saučešće rodbini stradalih - rekao je Zdravković i okrenuo se ka prepunoj sudnici, ali su se iz publike oglasili uzvici: Ne treba nam tvoje saučešće. Nakon toga ustvrdio je da voz nije mogao da vidi zbog mehaničkih prepreka na pruzi.

- Sa leve strane bilo je neko šipražje a sa desne zid nekog dvorišta koji mi je ograničavao vidik. Takođe, prolaz je bio u lošem stanju zbog kamenja i neravnina. Krenuo sam prednjim točkovima preko prelaza kada sam čuo ljude kako viču: Voz, voz… Uopšte nisam čuo zvučni signal.. Pokušao sam da pređem kolosek ali nije bilo vremena – objasnio je Zdravković nesreću i ponovo izrazio saučešće ožalošćenim ljudima.

Usledila su potresna svedočenja rodbine koji su ostali bez svojih najmilijih i koji su za Zdravkovića zatražili najstrožu kaznu. Srećko Kocić, otac sedamnaestogodišnje Marijane koja je smrtno stradala izvadio je njenu sliku i okrenuo je ka Zdravkoviću.

- Pogledaj ubico, šta si ubio. Ti ćeš na robiju ali ona je u grobu – vikao je ojađeni otac.

Zlatiborka Dimitrijević, majka najmlađe žrtve, petnaestogodišnjeg Alekse kazala je da za Zdravkovića nijedna kazna nije dovoljna.

- Čovek koji je uzeo život mog deteta i zavio u crno mnoge porodice treba da bude doživotno u zatvoru, da ne dobije priliku da postane otac. Ja sam ga rodila, podizala, učila ga da čita i piše i kada je dorastao, ovaj čovek mi ga je uzeo. Mi smo mu poverili živote naše dece, za to što im je uradio doživotna robija je malo – govorila je plačući ožalošćena žena.

Petar Janković opisivao je kako mu je majka Nataša umrla na rukama.

- Slomio sam prozor i izvukao se iz autobusa, video sam krv svuda, mislio sam da sam moja a onda sam shvatio da je drugih putnika. Tražio sam majku, dozivao je… Našao sam je ispod voza, još je bila živa… Držao sam je za ruke i milovao, govorio sam joj da će sve biti u redu… U bolnici mi je otac saopštio i to pred novinarima, da mi je majka mrtva. Moj otac ja i brat osećamo užasnu tugu pa za onog ko nam je uzeo tražimo najstrožu kaznu – kazao je dečak.

SUPRUGU SAM PREPOZNAO PO MINĐUŠAMA

Dejan Stanković čija je supruga Danijela poginula, pričao je kako je suprugu prepoznao samo po minđušama.

- Da nije bilo nakita, ne bih mogao da je identifikujem. U glavi joj je bio kamen – jedva je progovorio očajni suprug.

Više javno tužilaštvo zatražilo je da se Zdravkoviću izrekne maksimalna kazna od osam godina zatvora. Suđenje će biti nastavljeno 16. maja kada će biti saslušani svedoci među kojima i mašinovođa voza koji se sudario sa autobusom, kao i veštak od kojeg se očekuje da odgovori da li je vozač isključivi krivac za nezapamćenu nesreću.

U stravičnoj saobraćajnoj nezgodi na licu mesta stradali su petnaestogodišnji Aleksa Dimitrijević iz Novog Sela, Danijela Stanković (48) iz Čokota i njen komšija Bogomir Lazić (75). Istog dana u bolnici teškim povredama podlegle su Nataša Janković (42) i Marijana Kocić (16), takođe iz ovog niškog sela.

Osam dana nakon nesreće bitku za život izgubila je Gajtana Stamenković (78) iz Donjeg Međurova, a 2. januara u bolnici je preminuo i Vlastimir Đorđević (65) iz istog mesta. U niškoj bolnici zbog teških povreda i dalje se leče šesnaestogodišnji Marko Lazarević i njegova vršnjakinja Lena Ilić.

Veštačenjem je ustanovljeno da vozač u vreme nesreće nije bio pod dejstvom alkohola, a takođe je utvrđeno da autobus nije imao nikakvih tehničkih nedostataka koji bi doprineli nesreći.