Tri godine posle horora koji su u maju 2016. godine preživeli u sopstvenom dvorištu, kada su dva staforda zamalo preklala Tamaru (10), porodica Krstić iz Glogovca, kod Bogatića, više nema pse kao kućne ljubimce.

- Iako volimo životinje, tada smo se zarekli da nikad više pas neće zalajati u našem dvorištu. Ni pudlica. Prošle su tri godine i nismo ni pomislili da ponovo imamo psa - kategorična je majka Milka.

Krstići su imali dva staforda, Astora i Leu, koje su nabavili kada je Tamara poželela kućnog ljubimca. Pse ove rase su izabrali upravo iz razloga što im je rečeno da su veoma privrženi deci, ne sluteći da mogu da budu i opasni.

- Bili su umiljati i Tamara je svakog dana, kada bi se vratila iz škole odlazila pravo do boksova gde smo ih držali. Mnogo ih je volela, igrala se sa njima, najčešće ih je ona i hranila. Toga dana, čim je otvorila boksove i pustila ih u dvorište, oni su skočili na nju, kao da su u trenutku poludeli. Oborili su je na zemlju i grizli, sve dok svekrva Danka nije odvukla pažnju od deteta lupajući u kantu i udarajući njome pse - priseća se Milka.

Pobesnele pse su uspeli da oteraju, a kada su na Tamarinom vratu primetili duboku ranu iz koje je šikljala krv, svi su premrli od straha da će dete iskrvariti dok ne stigne do Doma zdravlja. Dete je imalo neviđenu sreću, jer je jedan od razjarenih pasa svoje zube zario samo milimetar od aorte!

- Tamara je bila preplašena i na putu do Doma zdravlja u Bogatiću samo na trenutak je izgubila svest. Ali, suzu nije pustila, verovatno zato što u tim trenucima nije mogla da veruje da su je napali njeni ljubimci koje je mnogo volela i o kojima je brinula - dodaje Milka.

Ostalo je nerazjašnjeno zašto su ljubimci izujedali devojčicu. Niko se time nije ni bavio, jer je bilo najvažnije da je izbegnuta tragdija. Psi su nekoliko dana bili pod veterinarskim nadzorom, izvršene su analize krvi i kada se ispostavilo da nisu zaraženi besnilom, oni su uspavani.

Roditeljima je preporučeno da detetu obezbede stručnu pomoć dečijeg psihologa. Ispostavilo se da ovoj hrabroj devojčici, uprkos traumi koju je preživela, ova pomoć nije bila potrebna.

Brojni ožiljci od ujeda, pa i najopasnija rana na vratu su zarasli i ona se ponekad priseti lepih trenutaka igre sa svojim ljubimcima.

Ipak, pri samoj pomisli kako se sve tragično moglo završiti, Tamarini roditelji spomenu svoje krvoločne ljubimce samo kada pročitaju o novim slučajevima koji uznemire javnost. Stotine fotografija svojih pasa su odavno izbrisali da ih ne podsećaju na ovaj nemili događaj.

O ovom slučaju, koji se dogodio u maju 2016. godine, dosta se pisalo u brojnim medijima, pa je Tamara postala prepoznatljiva i šire od Mačve, gde se događaj danima prepričavao.