Profesor doktor Lazar Davidović, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, rekao je da je disekcija aorte, jedno veoma teško oboljenje aorte koja započinje rascepom njenog unutrašnjeg sloja njenog zida, kroz koji krv prodire u zid aorte i dalje ga raslojava.
Prema profesorovim rečima disekcija aorte može da zahvati bilo koji deo aorte, ali da najčešće počinje u korenu aorte gde aorta izlazi iz srca.
-Može se jedino zaustaviti na ushodnoj aorti, zahvatiti čitavu aortu, ili pak može početi na aorti gde aorta izlazi arterije za levu ruku. ja sam prošle godine u Sijeni držao jedno predavanje na ovu temu i ono što je značajno tipičan pacijent sa disekcijom je prema jednom međunarodnom istraživanju star 60 godina, ima povišen krvni pritisak i pušač je. Jedno naše istraživanje kliničko je, koje je obuhvatilo samo dve godine, pokazalo je da aje problem mnogo aaktuelni. Prosečna starost bolesnika tretiranog tokom 2015 i 2016. je na našoj klinici bila samo 50 godina što čitavom problemu daje dodatni medicinski i socijalni značaj - rekao je Davidović za Pink.
Profesor doktor davidović ističe da kada se ispituju uzroci faktora za neku bolest, bilo koju, prvo se utvrđuje njihova statistički značajna povezanost.
- Već je to razlog da kažete nekom pokušajte da eliminišete taj i taj faktor. Sledeća faza je utvrditi takozvanu etiopatogenetsku povezanost. kada je pušenje u pitanju ne postoji samo statistička povezanost sa obolenjima krvnih sudova i aorte. Tačno se zna već desetinama godina mehanizam kojim pušenje oštećuje krvne sudove - rekao je Davidović.
Davidović navodi da je najtipičniji simptom, da bi prepoznali disekciju aorte, jeste iznenadan, jak, oštar bol u grudima ili leđima.
- Taj bol može da bude diferencijalno dijagnostički problem, jer podseća na bol koga izaziva infarkt miokarda. Međutim, standardnim EKG pregleda se taj infarkt miokarda da uključiti ili isključiti. A tzv. multislajni skener koga danas ima, mislim svaka ustanova sekundarne zdravstvene zaštite u Srbiji, sa kontrastom je više nego dovoljan da dokaže da li neko ima ili nema disekciju aorte - rekao je Davidović i dodao:
- Disekcija aorte se leči zavisno od toga koji segment aorte je zahvaćen. Ako je zahvaćena tzv. ushodna aorta ona je predmet hirurškog tretmana od strane kardio-hirurga kako u svetu, tako i kod nas. Zahteva hitnu operaciju u prvih 24 sata, jer u 70 odsto slučajeva, na žalost, dolazi do smrtnog ishoda. Kada je u pitanju silazni deo aorte, onaj koji polazi od mesta gde iz aorte izlazi arterija za levu ruku bilo je puno dilema koji su prethodnih godina razrešene. Tu postoje dve mogućnosti. Ako se radi o tzv. nekomplikovanoj disekciji, takvi pacijenti se 12 dana leče antihiperzentivima sa ciljem da se stvore uslovi za spontano zaceljenje. Takvi bolesnici bi trebalo da se leče u kornoralnim jedinicama bilo koje ustanove sekundarne zdravstvene zaštite. Međutim, ako se radi o komplikovanoj disekciji tu postoje znaci pucanja, širenja, veliki prečnik aorte, poremećena je cirkulacija u bubrezima, onda je neophodan aktivan tretman koji uključuje jednu tzv. hibridnu proceduru - ističe Davidović.