Život piše romane, a njen bi bio baš obiman!
Počinje emisija 'Ispovesti' čiji su autori Jelena Golubović i Nikola Lakić. Večeras je na redu da iznese svoju životnu priču Marya Al Rawashedeh.
- Završila sam srednju školu gde sam ja htela da studiram ali mi nismo imali sredstava i morala sam da idem da radim, tako da mi je kliknulo u glavi da odem u Jordan kod oca jer me mama uopšte nije zvala da pita kako sam dok sam bila u Srbiji. Ja kontaktiram mog oca u Jordanu i on je meni brzo odgovorio jer me je već ranije tražio. Novac je već sutradan bio tu, karta i sve. Ja sam znala kako oni tamo funkiconišu i rekla sam bolje da budem rob nego da živim na ulici i da budem na*komanka. Jedva su me pustili na granici ali je tata pozvao od sudije sina i to se jako brzo rešilo. Susret je bio dirljiv i ja sam bila hladna, moja majka u tom trenutku nije znala da sam tamo. Ja sam pre bila mnogo jaka i divlja a tamo u Jordanu su svi vrlo uzavreli i to je stalno nasilje i svađe epskih razmera. Mi smo živeli u ogromnoj kući gde živi bukvalno cela familija i pet kolena ljudi. Bila sam napadnuta od strane dede koji ima 75 godina, otišla sam malo lagodnije obučena što je tamo jako šokantno i mene je čovek lagano dohvatio za s*su gde sam ja bila šokirana. Moj otac to kada je čuo on je zaustavljao svaki automobil koji je u tom trenutku prolazio i izvodio muškarce iz kola kako bi ja rekla da li je to taj nasilnik držeći mu pištolj na glavi, gde ja naravno nisam smela to da priznam jer bi on ubio čoveka -rekla je Marya
- Nakon toga ja sam se vratila u Srbiju gde sam stalno upadala u depresije i kada me je jednom tetka videla koliko sam bila loše da sam jedva disala ona je pozvala hitnu. Oni su mi ustanovili da imam limfom koji je bio 4 stadijuma i za koji su mi rekli da nema spasa. Moj otac kad je to čuo on je odma angažovao najbolje doktore iz Jordana i ja sam se ponovo vratila tamo. Oni su meni davali sigurno 50 sesija hemioterapija gde sam ja bila skoro kao leš, 45 kila sam imala i bila sam totalno ćelava. Meni tu doktor iz Jordana počinje da priča kako postoji lek za tu vrstu tumora ali da je preskup i da nije velika verovatnoća da ću ostati živa i ako ga uzmem. Sad dolazim momenat gde je moj otac nalazi taj lek u Turskoj gde je znantno jeftiniji nego u Jordanu, primila sam u nekoj ambulanti privatno. Ja sam posle toga isključivo bila na sirovoj hrani i nakon četvrte doze odem na skener i svi su bili u šoku kao rukom odnešen karcinom, u tom trenutku su me proglasili medicinski fenomenom. Sad dolazi do trenutka gde sam trebala da presađujem nove matične ćelije, ljudi su rekli da mogu da umrem i da živim ali 50 posto je da ću dobiti leukemiju. I to je bilo rizično, bila sam pred komu, vadili mi vodu iz pluća, sa trombovima je bilo jako opasna. Godinu dana sam bila u invalidskim kolicima i moj otac je morao da ode sa sinom u Tursku da ga odvede na fakultet i ostavio me na milost i nemilost samu sa služavkom. Ja se sećam da sam morala da puzim do wc jer nije imao ko da me stavi na šolju i ja tako sama puzim i ne mogu da se dignem sa poda i baba se pojavljuje i kao sad ćemo da rešimo, svi su rekli kakvi su monstrumi kad su dolazili. Nakon toga meni je bilo malo bolje, počele su matične ćelije da se obnavljaju i sad dolazi momenat gde ja odlazim da uberem nanu za čaj koji sam tad morala da pijem. Kako sam se ja sagnula tako me neko zveknuo sa ciglom u glavu. Kažu oni da su me tražili mada su sve to sigurno već videli i na kraju me našao jedan deda koji je imao srčane probleme i oni su zvali hitnu zbog tog dede a ne zbog mene koja sam ležala u lokvi krvi. Dolazi hitna vodi me u bolnicu i ja završavam u komi 3 meseca, doktori su saopštili mojima da ću ako preživim ostati biljka ili da gase aparate. Otac nije dozvolio, rekao je neka bude biljka ali se borimo do kraja. Ja se budim iz kome i saznajem da me je stric udario ciglom po glavi, a razlog je bio ili to što sam hrišćanka ili zbog te neke podele imovine koja bi morala da pripadne meni. Sve u svemu ja sam pre toga da se nadovežem, otišla na reku Jordan gde su me jedva pustili i ja kad sam videla tu lepotu, kao da sam došla u raj, tad sam se i krstila. Oni su to saznali i zbog moje vere su hteli da me ubiju. Nakon svega toga ja se budim iz kome i jedan drug mi je pomogao da se vratim u Srbiju. Svojoj zemlji sam najviše zahvalna i nikada se ne bih vraćala u državu u kojoj vladaju strozi šerijatski zakoni -dodala je Marya.
Detaljnije pogledajte u nastavku...
Autor: Nemanja Šolaja