Često čujemo kako "život piše romane", a u slučaju Dorotee Despotović (22) iz Beograda, to zaista tako i zvuči.
Ova priča je pre godinu dana oduševila i rasplakala ljude, a sada je ponovo postala aktuelna zbog svoje emotivnosti.
Ova danas uspešna, ostvarena žena i ponosna majka, imala je samo 18 dana kada je data na usvajanje u Zvečansku. Kako priča u emotivnoj ispovesti, kasnije je saznala da je bila "greška iz mladosti" i da je zato Zvečanska za njenu majku bila jedino rešenje.
- Ja sam u Zvečansku stigla nakon 18 dana nakon rođenja. Bila sam sa biološkom majkom u bolnici taj period i nakon izlaska me je dala na usvajanje - priča nam Dorotea.
Veoma brzo, kaže, došli su po nju divni ljudi. Njen život tada dobija potpuno drugačiji epilog. Od siročeta u domu dobija topao dom i porodicu.
- Sa navršena 3 meseca bila sam kod svojih roditelja - navodi.
Za razliku od neke druge dece, u Zvečanskoj je bila kratko, a ono što joj pričaju, danas su lepe uspomene.
- Ja sam u Zvečanskoj bila relativno kratko. Iz priča porodice i najbližih prijatelja, dan kada su me doveli kući je bio najsrećniji dan za moju porodicu. Potraga za biološkim roditeljima javila se u tinejdžerskim danima - ističe Dorotea.
Tako je sa 17 godina pokrenula proceduru za upoznavanje biološke majke. Želela je, kaže, da sazna osnovne stvari.
- Između ostalog koje mi je biološko prezime oca kao i trenutno majčino da se, ne daj Bože, ne bi desio incest - objašnjava nam Dorotea.
Roditelji od nje nisu želeli da kriju istinu, te su joj kao maloj govorili sve.
- Moji roditelji su od početka znali da žele da ja znam sve o tome. Samim tim su mi oboje od starta pričali na tu temu. Čini mi se da su mi prvi put rekli kada sam imala tri godine ali sam bila zaista mala. Tek sam sa sedam postala svesna toga što mi pričaju. Nikada mi nije ta informacija bila previše bitna jer ja njih smatram svojim roditeljima, a ne svoje biološke roditelje. Za mene je roditelj onaj ko odgaja dete, a ne ko ga rodi - zaključuje ova hrabra žena.
Saznala je i zašto je majka donela odluku da je ostavi u Zvečanskoj.
- Moja biološka majka je bila veoma mlada kada me je rodila, ja sam bila "greška" sa dosta starijim čovekom, tako da nije imala uslova da me zadrži. Ne bih dalje o njih dvoje radi njihove privatnosti - priča nam.
Dorotea je danas uspešna mlada žena i ponosna majka.
- Muž i ja smo nakon mog porođaja pokrenuli posao, tako da trenutno imamo dve firme. Poslovni plan za budućnost mi je da potpišem nekoliko veoma bitnih ugovora koji me čekaju i da se penzionišem. Što se privatnih planova tiče, da završimo gradnju kuće i da naša ćerkica dobije batu ili seku.
Za svoje dete, ona ima sam jedan savet.
- Moj otac je jedna veoma načitana, edukovana, elokventna osoba i kroz ceo život me je vodio raznoraznim savetima. Da sam ih barem pola poslušala ne bih pravila toliko loših odluka. Definitivno će moj prvi savet njoj biti da sluša dedu, i da bude čovek pre svega.
Svaki rođendan je bio najlepši, a ostali trenuci nezaboravni.
- Ja sam, zahvaljujući svojim roditeljima imala najlepše detinjstvo na svetu. Moja mama se postarala da mi svaki rođendan i praznik prolaze sa najlepšim tortama i haljinama. Uvek sam bila okružena sa puno ljubavi, hvala mama na tome. Nakon detinjstva je došao i tinejdžerski period pa kao i svaki petnaestogodisnjak sam i ja pravila gluposti. Bilo je tu jako toksičnih veza, loših odabira, laži, ali se sve to na kraju dana spojilo i napravilo me osobom kakva sam danas.
"Znamo se"
- Majka i ja nismo u kontaktu. Biološkog oca nikada nisam upoznala, ali znam ko je kao što i on zna ko sam ja. Biološku majku sam upoznala, ali kontakt nismo nastavile. Smatram da i oni, kao što imam i ja, imaju svoj život i da naš susret ne znači i stabilan kontakt. Sa sigurnošću mogu da kažem da nikada ne bi došli, tako da ne moram o tome da brinem - završava za Telegraf svoju životnu priču prelepa Dorotea.
