Često se i dešava da fasifikat bude toliko dobar, da ume da “prevari” i iskusno oko stručnjaka.
Nikola Kusovac istroričar umetnosti kaže da su i domaći i svetski umetnici jako često na meti plagijata, i to je ono što ništa ne čudi. Kako kaže, često se i dešava da fasifikat bude toliko dobar, da ume da “prevari” i iskusno oko stručnjaka.
Danas se dosta se spekuše o kolekciji čuvenog jugoslovenskog kolekcionara, Eriha Šlomovića, čija vredna kolekcija idan danas nije kompletirana. Njegova kolekcija bila je jako inspirativna mnogim plagijatima koji su na njemu zarađivali fine sume novca.
- Oko Pančeva se nalazila neka grupa Starčevačka, koja je bila opasnija kada je radila predmete od primenjen umetnosti, a kod likovne nije baš bila dorasla. Radili su na različite načine, i radil su sve. Ja ne znam koliko više hitlerovih tabakera ima. Stave oni malo zlata, i posveta piše na primer da je Hitler nekom nešto poklanja i moguće da je tu nekoliko stvari prošlo i na velikim aukcijama, i da su uspeli da prevare stručnjake - rekao je Kusovac, međutim kako kaže, kod likovnonog dela je to malo drugačije.
- Kod likovnog dela to nije tako lako namestiti.Kada su ta dela stigla do Narodnog muzeja odmah se primetila se razlika - kaže Kusovac u Novom jutru.
Kako objašnjava ,Erih Šlomović je kolekcionar koji je sa prijateljima kupovao umetnine po aukcijama i bio je mladi zaljubljenik u umetnost.
- On je u Beogradu napravio jedna album koji se zove “Kolektanea”tu se nalaze zapisi Veljka Petrovića, Krleže, čak mu je i Uroš Predić nešto napisao. Na kraju je ta knjijga došla do Narodnog muzeja, ali ne kompletna i od tada je na sigurnom - objašnjava Kusovac.
Kusovac objašnjava da je jedan deo njegove kolekcije je ostao u Parizu, dok je drugi došao u Jugoslaviju. Leon Pogelšek autora knjige "Tajna se zove Erih Šlomović" rekao je da njegova želja Šlomovića da napravi Muzej moderne umetnosti u Beogradu, a zbirka je nestala u transport od Zagreba do Beograda.
Kusovac objašnjava da je tada, dok se zbirka transportovala vozom, dogodila nesreća gde su se sudarila dva voza.
Šlomović ostavio najveću zbirku impresionista i postimpresionista
Erih Šlomović (Đakovo, 1915 - Beograd, 1942), bio je jugoslovenski kolekcionar i trgovac umetniničkim predmetima, koga su nacisti ubili najverovatnije oko 1943. u okolini Beograda.Iza sebe ostavio je najveću zbirku impresionista i postimpresionista na Balkanu, koja je još uvek predmet nerazumevanja, rasprava, a i sudskih procesa.
- Njegova majka je bila u tom vozu, u poslednjem vagionu sa slikama u koji je udario bugarski vozi i napravio štetu. Ona je poginula, čak i dvoje dece Albaharijevih - objašnjava Kusovac.
Poglešek kaže da je su je tada nešto nestalo iz te kolekcije. Jedan deo je ostao u banci, a jedan je došao do Beograda.
- U Evropi je bilo prodato više do 100 komada tih umetnina. Uvek je mistika bila oko tih dela. Od Rima pa na dalje falsifikatori se prave. Budućnost antike i umetnosti je u vrhonskom falsifikatu - kaže Poglešek.
On to objašnjava tako što cena pravog Pikasa iznosi oko par miliona evra, dok falsifiakt koji je gotovo indetičan košta oko 400.000.
- Suština je da vremenom i taj fasifikat dobija na vednosti, kada pravi Pikaso nestane, falsifikat dobija na važnosti - objašnjava Poglešek svoje viđenje vrednosti falsifikata.
- Bila je slična situacija sa Leonardom da Vinčijem, dogodilo se da su pronađeni papiri koje on nije mogao da dobije. Ispod slika je bila pripisana Leonardu da Vinčiju, i prodata za visoku cenu - objašnajva.
Kusovac, kaže da postoje stučnjaci čijem oku ne može da izbegne fasifikat.
- Nije nikako uredu da posotje falsifikati, ceo život se borim protiv toga. Imate uvo, nos, dobro oko i ima sto stvar na osnovu čega možete da procenite da li je reč o originalu. Ja sam do sada oko stotinak hiljda imao u rukama umetničkih dela - objašnjava Kusovac.
