Broj maloletnika koji su došli u sukob sa zakonom u poslednjih pet godina meri se hiljadama, a skoro 10.000 njih, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dobilo je vaspitne mere ili maloletnički zatvor. 

Čak 40 je završilo iza rešetaka zbog teških dela, od čega 10 prošle godine.

Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, ranije je policija registrovala više od 7.000 počinilaca krivičnog dela mlađih od 18, od čega 19 odsto nema ni 14 godina pa nisu ni krivično odgovorni.

Upravo zbog ovoga ministar policije Nebojša Stefanović najavio je da će MUP predložiti Ministarstvu pravde pooštravanje kaznene politike ili pronalaženje drugog rešenja po ugledu na EU.

Međutim, Aleksandar Cvejić, licencirani branilac za zastupanje maloletnika za Novo jutro kaže da pooštravanje kaznene politike mora da postoji multidisciplinarni,pristup, jer kako kaže, ne može u to da bude uključena samo policija, već i ostali stručnjaci.

- Problem nije samo u deci, problem počinje iz porodice i društva. Deca nemaju pojma ni gde su ni šta se dešava. Maletničko nasilje je problematično, ali to ne može tek tako da se spreči. Maloletnički zatvori nisu rešenje, jer oni tamo ne postaj bolji, veće postaju gori – smatra Cvejić, koji ističe da maloletnički delikventi ne mogu da nađu pravilan uzor ponašanja u popravnim domovima.

Nataša Andonovski, specijalni pedagog i predstvanica udruženja "Uporište", kaže da je svuda u svetu “normalno i da se podrazumeva” da postoje dečije, kriminalne bande, ali kako naglašava dešava se i da deca nisu svesna da čine određeno krivično delo.

-  Često se dešava da deca dobiju drogu koju terba da prenesu od tačke A do tačke B i za to dobiju nagradu, ne višu od 1.000 dinara koju obično potroše na brzu hranu. Neka deca ne znaju šta prenosi ili nose, to obično organizuju neka njima poznata lica kojima oni čine uslugu – objašnjava Andonovski.

Ona takođe kaže se stručna javnost previse bavi pisanjem projekata vezanih za maloletnike, ali se ne bave decom u praksi. Ona naglašva i da ti popravni domovi ne rade ono što bi trebalo da je njihvao primarna funkcija.

- Oni ne rade onu osnovnu, popravnu stvar zbog koje su upravo deca tu tu došla – kaže,ona, i ističe da se najveća krivica sada pripisuje roditeljima.

- Roditelji budu krivi za sve, a očekujete da neko bude odgovoran za svoje dete kada ima možda jedan dan nedeljno slobodan, a nekada nema ni taj. Treba im dati vremena da se bave decom, oni ga nemaju. Školi su takođe oduzeta sva prava u vaspitanju – smatra ona ističući da je važno pre svega da država uvede sistem.

- Deci smo dali prava, ali im nismo dali obaveze – naglavša Andonovski.

Cvejić kaže da država mora da bude ta koja će da izmeni sistem i da pre svega mora odatle da se krene. Međutim, Cvejić smatra da treba i voditi računa od koje zemlje se uzima kaznena politika, kao i da je važno prilagoditi je društvenim okolnostima.

- Bojim se da kaznenu politku prepišemo od Amerike, a tamo postoje države gde je,dozvoljena smrnta kazna nad malolenicima. To ima u Teksasu pre svega. Mi se svi pozivamo na Švedsku kada nam treba nešto, a ne za ovakve stvari. Popravni i kazneni dom nije pravo rešenje – smatra Cvejić.

Andonovska kaže da je važno da deca znaju gde pre svega da potraže pomoć, ukoliko se desi da im je ona potrebna. Ona je ocenila da deca nemaju poverenja ni u roditelje ali ni u sistem, i po njenoj oceni, na tome najpre teba da se radi.

- Postoji SOS linije za decu. Ono što deca govore to slika svih ustanova. Oni kažu da ne mogu da kažu roditeljima da ih neko tamo zlostavlja u školi, ne žele da ide kod psihologa i ne znaju kome da se obrate – smatra ona.