Sutra, 9. oktobra, Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju praznik Svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova, jednog od najznačajnijih Hristovih učenika, a ovaj dan u srpskom narodu prati niz zanimljivih običaja i verovanja.
Posebno se izdvajaju ona koja se odnose na žene, kućne poslove, životinje i zaštitu doma, dok jedno staro verovanje i danas privlači pažnju neudatih žena koje priželjkuju brak i ljubav.
Ko je bio Sveti Jovan Bogoslov?
Sveti Jovan Bogoslov bio je jedan od dvanaestorice Hristovih apostola, rođeni brat apostola Jakova i jedan od najbližih Hristovih učenika. U hrišćanskoj tradiciji ostao je upamćen kao apostol ljubavi, upravo zbog toga što je u svojim propovedima posebno isticao ljubav prema Bogu i bližnjem, praštanje, mir i međusobno poštovanje.
Smatra se autorom Jevanđelja po Jovanu, tri Saborne poslanice, kao i Otkrovenja, odnosno Apokalipse. Prema crkvenom predanju, Sveti Jovan je bio jedini od dvanaestorice apostola koji nije umro mučeničkom smrću. Preminuo je prirodnom smrću u dubokoj starosti u Efesu, gde je i sahranjen.
Njegov praznik se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi obeležava 9. oktobra, kada se vernici sećaju njegovog upokojenja, dok se 21. maja takođe praznuje spomen na Svetog Jovana Bogoslova.
Kada je reč o narodnim običajima, jedan od najzanimljivijih odnosi se upravo na žene.
Prema starom verovanju, ženama se na ovaj dan nije preporučivalo da uzimaju u ruke igle, makaze, pletivo i druge predmete koji se koriste za šivenje i izradu odeće. Verovalo se da bi se time mogle privući štetočine, pre svega miševi, koji bi kasnije mogli da naprave štetu u kući i izgrizu odeću, posteljinu, vunu ili druge tkanine.
Zbog toga su žene na ovaj praznik tradicionalno ostavljale pletivo i šivenje po strani. Dan je trebalo provesti mirnije, bez pojedinih poslova koji su se inače obavljali svakodnevno.
Zašto se pominju baš miševi?
Ovo verovanje danas može da deluje neobično, ali je nekada imalo i vrlo praktičnu pozadinu.
U domaćinstvima u kojima se odeća ručno pravila, popravljala i čuvala tokom cele godine, šteta koju bi napravili miševi bila je ozbiljan problem. Zbog toga su se određeni dani u narodnom kalendaru povezivali sa zaštitom doma od štetočina.
Postojao je i običaj da se na ovaj dan udara u zidove, ambare, štale i druga mesta za koja se verovalo da se u njima kriju miševi. Simbolično „teranje miševa“ trebalo je da zaštiti kuću, žito, hranu, odeću i sve ono što je domaćinstvu bilo dragoceno.
Stoku bi trebalo odmoriti
Sveti Jovan Bogoslov bio je važan i za seoska domaćinstva, pa se vodilo računa o životinjama. Verovalo se da stoku na ovaj dan treba odmoriti i da nije dobro terati je na teške poslove.
Zato je praznik trebalo provesti bez nepotrebnog rada i velikih obaveza. Kao i kod brojnih drugih velikih praznika, narod je kroz običaje pokušavao da napravi granicu između svakodnevnog rada i dana koji je namenjen miru, porodici, molitvi i praznovanju.
Posebno verovanje za žene koje žele brak
Ipak, jedan deo narodnog predanja posebno će privući pažnju neudatih žena.
Sveti Jovan Bogoslov poznat je kao apostol ljubavi, pa nije neobično što se njegov praznik u narodnoj tradiciji povezivao i sa ljubavlju, bračnom srećom i željom da devojka pronađe svog budućeg supruga.
Prema jednom od narodnih verovanja, devojke koje žele brak trebalo bi ovaj dan da provedu mirno i bez nepotrebnog rada, sa željom da im u život dođe ljubav i osoba sa kojom će izgraditi zajednički dom.
Posebno se verovalo da nije dobro praznik provesti u svađi, ljutnji ili teškim rečima. Budući da je Sveti Jovan upravo simbol ljubavi, praštanja i mira, ovaj dan je trebalo dočekati i provesti u dobrim mislima.
Dan kada se molilo za ljubav i sreću u budućem domu
Za neudate devojke praznik je tako imao dodatnu simboliku. One koje su želele da se udaju molile su se za ljubav, sreću i dobar brak, a stariji su verovali da se želja izrečena na veliki praznik i u miru doma posebno pamti.
Ovo nije crkveno pravilo koje garantuje brak, već deo narodnog običajnog nasleđa koje se prenosilo generacijama. Upravo takva verovanja pokazuju koliko su se nekada crkveni praznici povezivali sa najvažnijim životnim pitanjima, od zdravlja i porodice do ljubavi i udaje.
U ovo vreme počinjale su i svadbe
Postoji još jedan zanimljiv detalj vezan za ovaj period godine.
Prema narodnoj tradiciji, upravo u ovo doba počinjale su tradicionalne svadbe koje su često trajale i po nekoliko dana. Nakon završetka većih poljoprivrednih poslova, domaćinstva su ulazila u mirniji deo godine, pa je jesen tradicionalno bila vreme za svadbe, okupljanja i porodična slavlja.
Svadbe su nekada bile mnogo više od jednog dana veselja. U mnogim krajevima trajale su po tri dana i predstavljale su važan događaj ne samo za mladence već za čitavu porodicu i selo.
Postoji još jedno predanje vezano za Svetog Jovana
Sveti Jovan Bogoslov praznuje se dva puta godišnje. Osim 9. oktobra, njegov spomen obeležava se i 21. maja.
Za ovaj drugi praznik vezano je posebno crkveno predanje o njegovom grobu. Prema predanju, nakon smrti Svetog Jovana iz njegovog groba se povremeno pojavljivao prah, za koji se verovalo da ima lekovitu moć. Zbog toga je i ovaj dan kroz istoriju imao posebno mesto među vernicima.
Šta se sutra ne radi prema narodnom običaju
Prema tradicionalnim verovanjima, sutra bi trebalo izbegavati teške poslove i nepotrebno opterećivanje životinja. Žene bi, prema starom običaju, trebalo da ostave igle, makaze i pletivo po strani.
U nekim krajevima postojao je običaj da se udaranjem po zidovima i ambarskim prostorima simbolično „oteraju“ miševi i druge štetočine, dok je stoka dobijala dan odmora.
Danas se većina ovih običaja ne praktikuje u izvornom obliku, ali su priče o njima ostale sačuvane i predstavljaju deo bogate srpske narodne tradicije.
Crkveni praznik i narodna verovanja nisu isto
Važno je razlikovati crkveno učenje od narodnih verovanja. Crkva praznik Svetog Jovana Bogoslova posvećuje sećanju na apostola i jevanđelistu i njegovu veru, dok su pravila o iglama, makazama, miševima, stoci i udaji deo narodnog običajnog nasleđa koje se razlikuje od kraja do kraja.
Ipak, upravo takva verovanja pokazuju koliko su se kroz istoriju vera i svakodnevni život preplitali. Svetac je bio deo crkvenog kalendara, ali je narod oko njegovog dana stvarao i čitav niz običaja koji su se odnosili na kuću, porodicu, posao, stoku, zdravlje i ljubav.
Sveti Jovan Bogoslov ostao je upamćen kao apostol ljubavi, pa se i danas uz njegov praznik najčešće vezuju mir, dobrota, praštanje i ljubav prema drugima.
Za one koji se drže starih običaja, poruka za sutrašnji dan je jednostavna: odmoriti od teških poslova, ne svađati se, ne unositi nemir u kuću i praznik provesti u miru i dobrim mislima.
A za neudate žene koje priželjkuju brak, ostalo je ono najlepše narodno verovanje: dan posvećen apostolu ljubavi treba provesti sa željom za ljubavlju, srećom i skladnim budućim domom.
Autor: S.M.
