Da li ste se nekada zapitali kolika može biti snaga istinskog pokajanja i šta je sve čovek spreman da podnese ne bi li pronašao mir posle velikog greha?
Crkva i vernici 24. septembra slave Prepodobnu Teodoru Aleksandrijsku, svetiteljku čija životna priča spaja greh, pokajanje, oproštaj i godine teškog ispaštanja. Prema hrišćanskom predanju, Teodora je zbog jednog greha odlučila da napusti dotadašnji život i ostatak svojih dana provede u strogom podvigu.
Njena priča, zabeležena u žitiju, govori o ženi koja je promenila identitet, otišla u muški manastir i godinama živela među monasima, a da niko nije znao njenu pravu tajnu.
Od Aleksandrije do muškog manastira
Teodora je, prema predanju, živela u Aleksandriji i bila udata. Naizgled je imala miran život, ali je, nakon nagovora jedne vračare, počinila preljubu.
Odmah nakon toga obuzela ju je snažna griža savesti. Nije uspevala da pronađe mir i odlučila je da svoj život potpuno promeni.
"Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnu": Kraljica đavolje umetnosti prešla u pravoslavlje
Ošišala je dugu kosu, obukla mušku odeću i pod imenom Teodor otišla u muški Manastir Oktodekat. Tamo je počela život u strogom postu, molitvi i pokajanju.
Monasi su u njenom ponašanju videli veliku poniznost i posvećenost podvižničkom životu, ali niko nije slutio da se ispod monaške odeće krije žena.
Lažna optužba i sedam godina lutanja
Njena priča dobila je još teži preokret kada ju je jedna žena lažno optužila da joj je napravila dete.
Teodora nije želela da se brani otkrivanjem svog pravog identiteta. Optužbu je prihvatila kao kaznu i iskušenje koje mora da podnese.
Zbog toga je proterana iz manastira. Narednih sedam godina provela je van manastira, u teškim uslovima, brinući o detetu koje joj je bilo povereno nakon lažne optužbe.
Prema žitiju, tokom tog perioda susretala se sa brojnim iskušenjima. Odbijala je pomoć kada je smatrala da bi je ona udaljila od njenog zaveta i nastavila da živi u molitvi i pokajanju.
Uprkos svemu što joj se događalo, nije napustila put koji je izabrala.
Istina otkrivena tek nakon njene smrti
Posle sedam godina, Teodora je ponovo primljena u manastir. Tamo je provela još dve godine, sve do svoje smrti, koja se prema predanju dogodila 490. godine.
Tek nakon njene smrti monasi su saznali da njihov brat Teodor zapravo nije bio muškarac.
Prema žitiju, igumanu se potom u snu javio anđeo i otkrio mu istinu o Teodorinom životu. Monasi su tada shvatili koliko je veliki podvig podnela žena koja je među njima godinama živela pod muškim imenom.
Na njenu sahranu došao je i njen muž, koji je, prema predanju, nakon saznanja istine ostao da živi u njenoj keliji sve do svoje smrti.
U žitiju se navode i čuda koja su joj pripisivana, uključujući isceljenja i kroćenje divljih zveri, kao i priču o vodi u suvom bunaru.
Pouka o pokajanju i oproštaju
Priča o Prepodobnoj Teodori Aleksandrijskoj vekovima se prenosi kao priča o pokajanju, praštanju i promeni života.
U narodnim tumačenjima njenog žitija posebno mesto zauzima i odnos sa mužem. Nakon što je saznao istinu o svojoj ženi, prema predanju, nije ostao u mržnji, već je nastavio njenim putem i do kraja života ostao uz uspomenu na nju.
Zato se ova priča može posmatrati i kao podsećanje da oproštaj ne briše ono što se dogodilo, ali može da prekine lanac bola i ljutnje.
Dan Prepodobne Teodore Aleksandrijske tako u hrišćanskoj tradiciji nosi poruku o pokajanju, smirenju i mogućnosti da čovek, uprkos velikim greškama iz prošlosti, promeni svoj život.
Autor: S.M.
