Muškarac po imenu Martin Pistorijus bio je u komi 12 godina, a kada se probudio, sećao se svega — od stvari koje mu je majka pričala dok je ležao nepomičan, pa do zlostavljanja od strane medicinskog osoblja.
Martin je, naime, bio normalno dete zainteresovano za elektroniku i odrastao je u Južnoj Africi. Sa 12 godina se iznenada razboleo - njegovi simptomi su u početku bili sitni, bolelo ga je grlo, a potom je počeo da spava većinu vremena, da bi na kraju potpuno izgubio mogućnost da se kreće.
Lekari su doneli zaključak da je Martin bolovao od meningitisa i rekli su roditeljima da oni ne mogu ništa da učine i poslali su ih kući uz reči da roditelji treba da brinu o dečaku do njegove smrti.
Kod kuće, porodica je razvila postupak za brigu o Martinu. Roditelji su ga kupali, hranili ga i prevrtali svaka 2 sata da se uvere da ne razvija rane od ležanja. Tokom dana bio je u centru za brigu takvih lica, a počeo je polako da vraća svest, a kada je napunio 16 godina postao je potpuno svestan svog stanja. Međutim, on još uvek nije bio u stanju da se kreće niti uopšte da pomera svoje telo. Prošlo je još 10 godina pre nego što je bio u stanju da komunicira sa bilo kim.
- Toliko godina sam bio kao duh. Sve sam mogao da vidim i čujem, ali kao da nisam bio tamo. Bio sam nevidljiv - ispričao je Martin nakon proživljenog pakla.
He could still hear and understand his surroundings throughout. pic.twitter.com/glGFObozNC
— LADbible (@ladbible) 27. август 2024.
Kako nisu imali mogućnost popodnevne brige za njega, Martina su roditelji tokom radnog vremena ostavljali u posebnom Institutu za nemoćne osobe. Martin je tada provodio dane sa zaposlenima u centru, koji su ga zlostavljali. On je ispričao sledeće:
- Bilo je užasno. Naravno oni (Martinovi roditelji) su se osećali užasno kada su konačno otkrili šta se dešava i kada je moj otac Rodni sve prijavio. Naravno svi zaposleni su to demantovali i nikada nisam osetio i dobio pravdu. Ljudi u centru su me čupali za kosu tako da su mi oči bile pune suza, a metalnom kašikom su me udarali u zube kada su me terali da jedem, ispričao je Martin.
Kako je objasnio, potpuna nemoć je ono što ga je zaista pogodilo.
- Svaki pojedinačni aspekt vašeg života kontroliše i određuje neko drugi. Oni odlučuju gde ste, šta jedete, da li ćete sedeti ili leći, u kom položaju ćete ležati, sve...
- Kada mi je bilo muka znali su da urlaju na mene. Znao sam i da ako zaplačem samo bi pogoršao stvari. Bio sam primoran da pijem vreo čaj i da jedem dok ne povratim, onda bi me šamarali i vikali.
Martin se požalio čak i na se*sualno zlostavljanje u kojem ga je jedna medicinska sestra u domu opkoračila i simulirala seks sa njim, otkopčavala mu šlic i dodirivala ga po genitalijama.
- Bila je i jedna žena koja mi je dolazila u sobu i simulirala intimni odnos sa mnom. Osećao sam se nemoćno i samo sam razmišljao o tome kako da pobegnem - dodao je.
Martin se seća i da su mu stavljali kolica ispred televizora i tamo je ostajao satima i bio prisiljen da gleda reprize non stop.
- Oni bi mi postavili pred TV koji bi celo popodne bio upaljen. Svakog dana je program bio isti, dinosaurus Barni. Bože, koliko sam mrzeo tu emisiju - priseća se Martin.
He was unable to communicate that he was aware of his surroundings the entire time. pic.twitter.com/Rl6E0rAfVf
— LADbible (@ladbible) 28. август 2024.
"Nadam se da ćeš umreti"
Od svega što je doživeo u svom telu, zatočenom u komi, Martin kao najteži trenutak navodi reči koje je izgovorila njegova majka. Dok je stajala kraj njega, brišući njegovo beživotno telo, tiho je izgovorila: „Nadam se da ćeš umreti."
Martin je čuo te reči i one su mu se duboko urezale u pamćenje. Kada je konačno mogao da komunicira, obratio se majci i rekao: "Mama, čuo sam kada si mi rekla 'Nadam se da ćeš umreti'." Iako ga je to tada užasno povredilo, sada, kako kaže, potpuno razume njene emocije i okolnosti pod kojima je to izgovorila.
"Videla sam da me razume"
Nakon 12 godina provedenih u komi, zaposleni u domu u kojem je Martin bio negovan počeli su primetiti promene u njegovom ponašanju, odnosno prve pokušaje komunikacije. Ubrzo su obavestili roditelje, a kada je Martin napunio 25 godina, dobio je kompjuter sa komunikacijskim softverom koji mu je omogućio da, po prvi put, komunicira s okolnim svetom. Taj softver i danas koristi kako bi se povezivao sa ljudima.
- Imao je iskricu u očima, videla sam da me razume - izjavila je Virna Van Der Valt, terapeut centra.
Uspeo je da unapredi i svoje kretnje raznim terapijama, a preko interneta je 2008. godine upoznao svoju buduću ženu zbog koje se preselio u Veliku Britaniju. Za njega svaka godina od kome donosi barem neki napredak, pa je tako 2011. uspeo da povrati deo kontrole nad rukama i glasom, a napisao je autobiografiju "Ghost boy" (Dečak duh) po kojoj se planira snimanje filma
Kada se probudio i potpuno rehabilitovao, preko interneta je upoznao Džoan sa kojom se venčao 2009. godine.
Interview with Martin Pistorius who endured a 12-year-long coma-like state due to locked-in syndrome, spending three of those years in a vegetative state before gradually regaining consciousness at the age of 16.
— Morbid Knowledge (@Morbidful) 10. мај 2024.
Despite being completely paralyzed, except for his eyes, he… pic.twitter.com/jn51nLLPca
Najlepše vesti Martin i njegova supruga Džoana primili su u julu 2018. godine, kada je Džoana iznenada ostala trudna. Ovo je došlo nakon što su im doktori godinama tvrdili da neće moći da postanu roditelji, a bračni par je već bio pomiren sa tom činjenicom.
Martin danas živi svoj život u invalidskim kolicima i komunicira pomoću kompjutera koji govori u njegovo ime. Ipak, sećanja iz njegovog detinjstva, nažalost, ostala su izbrisana.
Autor: Marija Radić
