Lik veselog čikice u crvenom kostimu krajem svake godine uđe u naše domove i deci donosi poklone.

-Božić Bata je ličnost koja je u noći između Badnjeg dana i Božića posećivala svaku kuću koja je slavila Božić i ostavljala blagoslov - objašnjava za portal Pink.rs, etnolog Dragomir Antonić.

Kako je istakao, iz zapisa starijih narodnih običaja, verovanja i pojedinih stihova može se sa sigurnošću tvrditi da se o prazniku Božiću očekuje epifanija, odnosno susret sa božanstvom ili božanskim predstavnikom.

-Epifanija je bila raširena kod Srba i narodne priče opisuju mnogobrojne susrete živih, smrtnih ljudi sa božanstvima. Od samog Boga do mnogobrojnih svetitelja koji prerušeni, s vremena na vreme, hodaju svetom nagrađujući činioce dobrih dela i kažnjavajući počinioce zlih radnji - rekao je Antonić.

Razvijenost epifanije je i uzrok neskrivenog gostoprimstva kod Srba. Prema narodnom verovanju božanstvo neprimetno dolazi u kuću u vreme praznika da bi nadgledalo ukućane a pre svega domaćina da li ga i koliko poštuje. Ako je božanstvo zadovoljno sledi nagrada, a ako nije stićiće kazna, dodao je on.

On kaže da Božić Bata, koji je nepravedno zapostavljen i skoro u potpunosti zaboravljen u srpskoj tradiciji, spadao je u dobronamerna božanstva koji je posebno voleo decu.

Njegovo nečujno, neprimetno dolaženje u kuću u potpunosti odgovara jevanđeljskim rečima:

Blago slugama onim koje gospodar došavši nađe budan

Ali ovo znajte: kad bi znao domaćin u koji će čas doći lopov, bdio bi, i ne bi dopustio da mu potkopaju kuću

-Kao što Gospodar neće slugama svojim reći čas kad će se vratiti, tako se i Božić Bata neprimetno pojavljuje u dan kad ga svi željno očekujemo. Svi smo na okupu, radosni, puni međusobne ljubavi, bogate trpeze i bdijući čekamo njegov dolazak. A on, kako on dolazi? Nečujno, kao lopov u noći, kroz odžak ili preko tavana on nas obilazi ostavljajući znak ili mali poklon za decu kao dokaz da nas je posetio - piše Antonić u svojoj knjizi "Običaji o Božiću".

-Teško je odgonetnuti u koje vreme Božić Bata počinje da nestaje iz srpske narodne tradicije. Meni se čini da je druga sredina 19. veka i otvaranje Srbije prema „ Evropi“ zapravo, prema Austro-ugarskoj carevini ujedno i početak kraja blagorodnog ali u odnosu na - evropskog i modernog Vertepa – zaostalog, priprostog, siromašnog i nezlobivog Božić Bate - rekao je Antonić.

Jednostavno, proglašen je staromodnim i kao takav odstranjen iz naše tradicije. Doduše, borio se Božić Bata, nije se dao lako.

U vremenu pre Drugog svetskog rata mogao se sresti na školskim priredbama i seoskim kućama, ali je već gubio primat što od Vertepa, što od jednog drugog svetitelja, Svetog Nikole, koji je preuzeo većinu atributa Božić Bate.

Posle Drugog svetskog rata i Sveti Nikola i Vertep će ustuknuti ili potpuno nestati pred Deda Mrazom.

Kako piše, britanski časopis Dejli mejl, prvi zapisi o Svetom Nikoli, episkopu i dobročinitelju poreklom iz Male Azije, potiču iz četvrtog veka nove ere. Poznat po nesebičnoj pomoći i humanosti, Sveti Nikola bio je svešteno lice iz kojeg su proistekle brojne legende i priče o današnjem Deda Mrazu.

Njegov grob danas se nalazi u Bariju u Italiji i godišnje ga obiđu hiljade posetilaca iz celog sveta. Na priloženoj fotografiji vidi se ruska ikona iz 1924. godine na kojoj je Nikola prikazan kao svetac. Za razliku od zapadnog sveta koji je dobrim delom prihvatio Deda Mraza, izgrađenog upravo na priči o Svetom Nikoli, istočni deo Evrope, mahom pravoslavno stanovništvo, proslavlja ga kao jednog od najvećih svetaca.

Ukoliko se pomerimo nekoliko meridijana zapadno do Velike Britanije i idemo u  1686. godinu, ovog dobrotvora pronaćićemo u liku "Božić Bate" (Father Christmas) koji je tokom sedamnaestog veka postao deo britanskog folklora, povezan sa tradicijom darivanja i prazničnog radovanja.

Koren anglosaksonskog termina kojim je označen Deda Mraz (Santa Claus) mogao bi se naći i u tradiciji holandskih doseljenika koji su naselili predele Severne Amerike, donoseći sa sobom kovanicu „Sinterklass“.

Čak je i nekadašnji Novi Amsterdam, današnji Njujork, 1804. godine za svog sveca zaštitnika izabrao baš Svetog Nikolu. Upravo se u tom periodu Sveti Nikola „preobrazio“ u Deda Mraza, a kao jedan od „krivaca“ pominje se Aleksandar Anderson. Upravo je on bio zamoljen da naslika Svetog Nikolu za prvu večeru održanu u čast tog sveca u Njujorku 1810. godine.

Od tada je duga bela brada i oreol oko glave postao zaštitni znak sveca. Krzneni ogrtač dobio je u drugoj polovini devetnaestog veka kada je njegov lik počeo da se pojavljuje u pesmama, a sada već tradicionalna crvena boja, zamenila je prvobitnu žutu 1868. godine kada su Deda Mrazu dodate kočije i irvasi.

Početkom dvadesetog veka Deda Mraz je postao stalni "posetilac" knjiga, časopisa i brojnih reklama, polako poprimajući izgled koji danas poznajemo. Presudnu ulogu u tome odigrala je kompanija „Koka-kola“ koja je tokom dvadesetih i tridesetih godina osmislila praznične reklamne kampanje čiji je glavni junak bio deda rumenih obraza i duge bele brade u crvenom ogrtaču – Deda Mraz.

Č.Nikolić