Zbog reči koje se izgovaraju, zalediće vam se krv u žilama!
Kletva Kneza Lazara iz srpskog Kosovskog ciklusa epskih pesama predstavlja jedan od najdublje ukorenjenih mitoloških elemenata u srpskoj kulturi. Formulisana kao poziv srpskim junacima da se bore na Kosovu 1389. godine, ova kletva je postala simbol hrabrosti, vere i žrtvovanja za svoj narod.
U pesmi "Musić Stevan", kletva je izražena kao upozorenje da oni koji izostanu sa bojnog polja na Kosovu neće imati potomstvo koje će im uspevati, niti plodnu zemlju za život. Ova forma kletve, koja pominje belicu pšenicu i vinovu lozicu, simbolično opisuje osnovne elemente života i prosperiteta u srpskom selu tog vremena.
Dalje, u pesmi "Kneževa večera", kletva je skraćena, ali sa istom suštinom - ukazuje na posledice nepoštovanja poziva na boj na Kosovu.
- Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne došo na boj na Kosovo: Ne imao od srca poroda, Ni muškoga, ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo. Rujno vino, ni šenica bela! Rđom kapo, dok mu je kolena!
Tokom vekova, ovo verovanje u kletvu Kneza Lazara utkano je duboko u srpsku narodnu svest. Postojanje kletve kao mitološkog elementa ne samo da podstiče strahovanje od njenih navodnih posledica, već i podseća na važnost lojalnosti, hrabrosti i žrtvovanja za zajednicu.
Spomenici kao što je Gazimestan, gde je urezana Kneževa kletva, predstavljaju mesta sećanja i poštovanja prema junacima Kosovskog boja. Ovde se ritualno održavaju godišnje komemoracije i obeležavanja, što dodatno ojačava kolektivno sećanje i identitet.
Važno je naglasiti da se interpretacije i značenja kletve mogu razlikovati u zavisnosti od konteksta i individualnih uverenja. Ipak, njen uticaj na srpsku kulturu ostaje neosporno dubok i trajan, čineći je jednim od ključnih elemenata nacionalnog mitološkog nasleđa.
Autor: Dubravka Bošković
