U narodu je i danas prisutno verovanje o postojanju kletve Kneza Lazara, koja nije skinuta sa srpskog roda i posle šest vekova.
Po nekim verovanjima, smatra se da kletva važi do šestog kolena, a da je već naredno, odnosno sedmo oslobođeno, kletva kneza Lazara je trajna.
Kletva je, kao verbalna osveta, upozorenje poznata u skoro svim narodima. U nekim običajima ima propratne rituale, ali uvek značaj kletve zavisi od onoga ko je izgovori. Jaka kletva je ako je izgovori neka važna i jaka ličnost.
U srpskoj istoriji, kletva Kneza Lazara Hrebeljanovića jedna je od najsnažnijih. Izgovorena je kao poziv srpskim junacima da učestvuju u Kosovskom boju, na Vidovdan, 1389. godine, a zabeležena je u čak dve epske pesme Kosovskog ciklusa.
U pesmi Musić Stevan, kletva je formulisana na sledeći način:
- Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, A ne došo na boj na Kosovo: Ne imao od srca poroda, Ni muškoga, ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo. Rujno vino, ni šenica bela! Rđom kapo, dok mu je kolena!
Ovo je zapravo interpretacija Musić Stefana o kneževom govoru tokom večere, koju je opisao svojoj ljubljenoj.
Kletva se pominje i u pesmi "Kneževa večera", gde je dosta kraća:
- Ko ne dođe na boj na Kosovo, Od ruke mu ništa ne rodilo: Ni u polju bjelica pšenica, Ni u brdu vinova lozica!
U narodu se odomaćio strah od Lazareve kletve i želja da se oslobodi posledica. Kada je nakon Drugog balkanskog rata srpska vojska 1913. godine dočekana u Beogradu kao pobednik, na trijumfalnim kapijama kroz koje je prolazio defile bile su ispisane poruke.
Na jednoj je pisalo: "Bježi grda kletvo s roda, zavet Srbi isuniše!" Kneževa kletva iz pesme "Musić Stevan" je urezana na spomeniku kosovskim junacima na Gazimestanu, ali bez drugog stiha.
Autor: Iva Besarabić
