Godinama je drevno pleme polunomadskih stočara poznato kao Himba i ljudi koji u njemu žive su najlepši na svetu. Imaju posebne običaje i rituale koji ih čine posebnim.
Žene iz plemena Himba brinu o svojoj lepoti na veoma neobičan način. One sakupljaju sastojke za svoje rituale direktno iz prirode. Najpoznatija dnevna krema tih zanimljivih žena je otijze, crvena pasta nastala mešanjem životinjske masti i oker pigmenta.
One premazuju kožu i kosu tom mešavinom kako bi se zaštitile od surove pustinjske klime i naglasile svoju lepotu. Krema ih štiti i od insekata, a u pastu ponekad dodaju mirisnu smolu kako bi "šarmantnim mirisom prirode" privukle muškarce. Pre svega, ta kozmetička praksa simbolizuje bogatu crvenu boju zemlje i krvi glavnu suštinu života ove zajednice, koja je i ideal lepote u njihovom društvu.
Neobičan zakon ženama zabranjuje kupanje
Iako žive u harmoniji, postoje duboke razlike između muškaraca i žena. Kroz istoriju, najveći problem najfotografisanijeg plemena Himba iz Namibije bila je suša, koja je uticala na njihov svakodnevni život. Voda je bila izuzetno vredna, pa su ustanovili zakon koji kaže da samo muškarci mogu da koriste vodu u higijenske svrhe. U cilju održavanja higijene, žene se svakodnevno "kupaju u dimu".
Tinjajući ugalj stavljaju u malu činiju sa začinskim biljem i čekaju da gusti dim pobegne kroz zidove posude. Kad se dim podigne, žene se naginju iznad posude i čekaju da se kapljice znoja krenu slivati niz njihovo telo. Često se zamotaju u debelo ćebe i čekaju da se dobro oznoje. Misionari koji su se družili s ovim posebnim damama govore kako njihova koža zaista dobro miriše.
Najlepše afričko pleme
Naime, ovaj narod važi za najlepše afričko pleme. Tradicionalno i muškarci i žene idu u toplesu, nose suknje izrađene od životinjske kože u raznim bojama, a odrasle žene nose jednostavne kožne ogrtače i kožne čarape kako bi zaštitili svoje noge od otrovnih životinjskih ugriza.
Iako je stalno ugrožen razvojem, uključujući predložene hidroelektrane, mnogi članovi Himbe vode tradicionalni način života koji je ostao nepromenjen generacijama, preživljavajući ratove i suše.
Himba je otvorena za autsajdere koji dolaze da svedoče o njihovom načinu života, ali traže doprinos od posetilaca zauzvrat u ovom slučaju, kukuruz, kafu, čaj, ulje za kuvanje i donaciju od 25 dolara.
Autor: Dubravka Bošković