Ovde žive najdugovečniji ljudi na svetu i svima je zajedničko to što svaki dan jedu ovaj hleb: Evo kako ga spremaju

Postoje mesta na zemlji gde ljudi žive duge, zdrave živote – preko 100 godina. Jedite na način na koji to rade oni i možda možete postati stogodišnjak. Zanimljivo je da najdugovečniji ljudi na svetu konzumiraju specifične vrste hleba. Zdrave žitarice su ključne za njihovu pripremu, a evo kako ih sami možete pripremiti.

Plave zone su područja poznata po dugovečnosti stanovnika. Na svetu postoji pet takvih regija, uključujući italijansko ostrvo Sardinija, japansko ostrvo Okinava, grčko ostrvo Ikarija, poluostrvo Nikoja u Kostariki i grad Loma Linda u Kaliforniji. Osim što u tim mestima živi visok postotak stogodišnjaka, veliki broj ljudi nema ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su bolesti srca, gojaznost, tumor ili dijabetes.

Istraživač Dan Bitner otkrio je da dugovečnost u plavim zonama zavisi od kvaliteta života, koji uključuje pozitivan pogled na svet, nizak nivo stresa, redovnu fizičku aktivnost i zdravu ishranu.

U tim zajednicama ishrana se bazira uglavnom na biljnim namirnicama koje se lokalno uzgajaju (oko 80 posto), uz dodatak ribe, jaja i mlečnih proizvoda. Ljudi iz plavih zona većinu svoje hrane, oko 65 posto, dobijaju iz ugljenih hidrata, uključujući celovite žitarice, voće, povrće i mahunarke. Meso se konzumira u malim količinama – oko 50 grama pet puta mesečno, a riba oko 100 grama tri puta nedeljno. Jaja i mlečni proizvodi jedu se u vrlo ograničenim količinama.

Količina dodanih šećera takođe je strogo kontrolisana, s maksimalno sedam čajnih kašika dnevno. Od pića, najčešće se pije voda i čaj, uz umerene količine kafe i vina. U plavim zonama hleb nije zabranjen, naprotiv, on je važan deo njihove zdrave ishrane.

Četiri najpopularnije vrste hleba u plavim zonama

Za razliku od zapadnih zemalja, gdje je najpopularniji hleb od belog, rafiniranog brašna, u plavim zonama se jede onaj koji ljudi sami peku od celovitih namirnica, bez aditiva.

Hleb od kiselog testa

Ovaj hleb je popularan na Sardiniji i Ikariji, a pravi se od vode, celovitog brašna i domaćeg kvasca starter. Fermentacija tokom pripreme daje hlebu probiotike koji poboljšavaju probavu i jačaju imunološki sistem.

Hleb od celovitih žitarica

Stanovnici Ikarije i Sardinije sami melju žitarice poput pšenice, raži i ječma, a njihov hleb bogat je vlaknima, vitaminima B i mineralima poput magnezijuma, kalijuma i gvožđa, što doprinosi zdravlju celog organizma.

Pogače od celovitih žitarica

Na Ikariji su popularne i pogače koje se odlično slažu s biljnim proteinima poput humusa ili kuhanog pasulja i sočiva. Ova vrsta hleba takođe je bogata hranjivim materijama.

Kukuruzni hleb

Kukuruzno brašno, koje se koristi već hiljadama godina, popularno je u Loma Lindi. Ovaj hleb se često kombinuje s brašnom od spelte i lanenim semenkama, što je izvanredan izvor omega-3 masnih kiselina, piše Diversity Plus.

Autor: Jovana Nerić