Kako preskakanje doručka utiče na naše zdravlje i kako izgleda najbolji prvi obrok, objasnila je nutricionistkinja Ana Petrović.
Postoje razne jutarnje navike kod ljudi. Dok jedni vole da jutro započnu čašom vode ili kafom, drugi ne mogu da zamisle početak dana bez doručka. Ko je u pravu? Istraživanja pokazuju da oni koji preskaču doručak, skraćuju životni vek. Da li je to zaista tako, kako prosečan doručak kod Srba deluje na zdravlje i kako izgleda najbolji prvi obrok, objasnila je u emisiji "150 minuta" na Prvoj najpoznatijija srpska nutricionistkinja Ana Petrović. Na pitanje šta misli o kačamaku, kajmaku, pršuti, lepinji ili bureku za doručak, rekla je:
"Skroz je u redu da deca jedu to, da unesu kaloričniji obrok jer se mnogo troše. Ako gledamo ljude koji imaju kardiovaskularne probleme i hronična oboljenja, onda bi trebalo više računa da povedu o kombinaciji. Epidemiološke studije se u poslednje vreme baš puno bave preskakanjem obroka i povezuju sa kardiometaboličkim poremećajima, sa povećanim rizikom od gojaznosti i drugih hroničnih oboljenja poput dijabetesa i insulinske rezistencije. Sve je individualno, jako zavisi od toga da li svakodnevno unosimo ovakvu hranu ili imamo rotaciju, odnosno unos svih sedam grupa namirnica ravnovremeno", rekla je nutricionistkinja.
Preskakanje doručka se više odražava na žene, nego na muškarce.
"Postoji istraživanje koje je pratilo grupu ljudi koji su bili na pravilnoj ishrani i grupu ljudi koji su preskakali doručak. Ljudi koji su preskakali doručak nisu imali rezultate kao ovi koji su jeli redovno. Čak, na mesečnom nivou, brže su smršali ljudi koji su imali redovne obroke, do dva kilograma", rekla je Ana Petrović i dodala:
"Samim preskakanjem doručka, posebno žene, imaju veliki rizik za alopeciju, opadanje kose, zbog nutritivnog disblansa, zbog nedovoljnog unosa proteina u ishrani. Zatim, često dolazi do izostanka menstrualnog ciklusa jer nema dovoljnog unosa lipidnih vitamina koji se rastvaraju u mastima. Žene uglavnom izbacuju sve masti, a to nije dobro za menstrualni ciklus, ni za rad polnih hormona, ni za pamćenje i raspoloženje", objasnila je nutricionistkinja.
U kojim namirnicama ima vitamina?
"Nalaze se u svim namirnicima. Vitamini i minerali se nalaze u mastima, proteinima i ugljenim hidratima. To mogu da budu i kačamak i kajmak. Vitamin D postoji samo u masnijim namirnicama. Vitamini i minerali se nalaze u svežem voću i povrću, vlakna u žitarcima, ovsenim pahuljicama, integralnom hlebu, ali opet, ako neko ima gastrointestinalne smetnje, njemu će više odgovorati beli hleb", objasnila je nutricionistkinja.
Kako da znamo da nam hrana ne prija?
"Jako često dolazi do dispekcije, do povraćaja želudačnog sadržaja, gorušice, gastritisa, bolova u gastrointestinalnom traktu. Zato je neophodno da koristimo namirnice koje sadrže bifidobakterije i lakobakterije koje se uglavnom nalaze u mlečnim proizvodima i vlaknima. Čuvar našeg imunog sistema je stomak. Ako preskočimo doručak, svaki stres u toku dana akumulira se preko stomaka", istakla je Ana Petrović.
Preporuka za doručak
"Ja za doručak preporučujem žitarice, posebno ovsene pahuljice jer sadrže rastvorljiva vlakna, beta-glukan koji održava normalan nivo šećera u krvi i koji popravlja odnos lošeg LDL holesterola i dobrog HDL holesterola. Postoje ljudi koji ne vole sladak doručak. Onda je idealan omlet sa spanaćem. Ne preporučujem kombinaciju dva proteina u istom obroku, na primer, jaja i pečurke. U kombinaciji sa povrćem - da. Takođe, jako je važno kako će biti pripremljen omlet. Ulje oksidiše na visokim temperaturama i stvara toksična jedinjenja koja se unose. Mnogo je bolje da se sve pripremi na vodi, a na kraju da dodate kašiku ili dve maslinovog ili lanenog ulja", savetovala je nutricionistkinja Ana Petrović.
Autor:
