Vampiri su deo mitologije i folklora mnogih zemalja, uključujući Srbiju. Opšte verovanje o vampirima je da su to bića koja se hrane krvlju drugih ljudi. Vampiri se često opisuju kao mrtvi koji se vraćaju iz groba da bi pronašli žrtve kojima će usisati krv.
Sve je počelo negde u 18. veku kada Evropom počinju da se šire jezivi izveštaji o mitskim bićima na Balkanu.
Prvo pominjanje vampira u nekom pisanom izvoru je u austrijskom časopisu “Vossiche Zeitung”, broj 98, koji je objavljen 1725. List piše da je u selu Kisiljevu u današnjoj Srbiji, ali tada Austriji, umro izvesni Petar Blagojević, a posle njega još deset osoba u narednih 24 časa. Vlasti su iz Beča poslali lekare i otkrili da je Blagojević ležao u kovčegu živ i s ostacima krvi na usnama. Nakon što su ga proboli glogovim kocem, iz Petrovog tela, nosa i ušiju potekla je sveža, crvena krv. Meštani su njegovo telo spalili.
U Srbiji postoje brojne priče i legende o vampirima, a mnoge od njih se fokusiraju na ruralne delove zemlje i na ljude koji su navodno bili u kontaktu sa vampirima. Međutim, ove priče se uglavnom smatraju deo folklorne tradicije i nisu potvrđene naučno.
Legenda o Savi Savanoviću
Sava Savanović je jedan od najpoznatijih srpskih vampira o kojima se priča u narodnoj tradiciji. Prema legendi, on je živeo u starom vodenici u selu Zarozje kod Bajine Bašte u Zapadnoj Srbiji, a ljudi su verovali da je on vampir koji se hrani krvlju stoke i ljudi.
Legenda kaže da je Savanović bio imućan trgovac koji se zaljubio u mnogo mlađu devojku. On je zaprosio, ali ga je njen otac odbio jer je bio mnogo stariji. Sava se posle toga promenio, postao je mrzovoljan, a nedugo posle odbijanja odlučio je da ubije devojku da bi se osvetio.
Foto: RINA
Upucao je u leđa, a onda je njegov brat koji ga je pratio, pokušao da mu otme kuburu. Tada su naišli pastiri koji su Savu zatukli motkama, a njegovog brata upucali. Sava se nakon toga povampirio, a priča se da je sledećih 99 godina pio krv meštanima oko vodenice na reci Rogačici.
Legenda o Savi Savanoviću postala je poznata širom Srbije i regiona nakon što ju je u svojoj knjizi "Priče iz davnina" objavio srpski književnik Milovan Glišić. Prema legendi, Sava Savanović bi se preobražavao u šišmiša i napadao prolaznike i radnike u mlinu, koristeći svoje oštre zube za isisavanje krvi.
Foto: RINA
Iako se ne zna tačno da li je Sava Savanović bio stvarna osoba ili samo deo narodne priče, njegova legenda je postala popularna u srpskoj kulturi, a danas se često spominje u knjigama, filmovima i drugim umetničkim delima.
Iako se verovanje u vampire može pratiti do drevnih kultura poput egipatske i grčke, moderni koncept vampira se uglavnom vezuje za srednjevekovnu Evropu, a posebno za Transilvaniju, koja se često naziva domom legendarnog grofa Drakule.
Danas se vampiri najčešće smatraju delom popularne kulture, a njihovo postojanje se ne uzima ozbiljno u savremenom društvu. U stvarnosti, vampiri su obično tema knjiga, filmova i drugih umetničkih dela, a popularnost vampira se često vezuje za horor žanr.
Međutim, ruski naučnici tvrde da su legende o vampirma zasnovane na retkoj bolesti po imenu porfirija. Ljudi oboleli od nje imaju veoma bled ten, sunce im veoma smeta, a imaju i nedovoljno gvožđa u krvi zbog čega bi mogli da imaju potrebu da piju tuđu krv.
