Osim što nosi titulu najsevernijeg naseljenog grada na svetu, norveški grad Longyearbyen koji se nalazi na Svalbardu zbog još jedne stvari je pomalo neobično poseban. Naime, u njemu niko nije umro više od 70 godina jer je umiranje zakonom zabranjeno.
Čak i ako ste ceo svoj život proveli u njemu, prenosi IFL Science, ako vam se dogodi da obolite od terminalne bolesti, moraćete da odete sa ostrva i smrt dočekate na nekom drugom mestu. Ako se ipak nekako dogodi da iznenada umrete, vaše telo će biti hitno otpremljeno i nećete biti sahranjeni na ostrvu.
Ako mislite da je ovo zaista bizaran zakon, u pravu ste, ali iza njega stoji jako bitan razlog: zaštita ostalih stanovnika.
Davne 1950. otkriveno je da se tela pokopana na gradskom groblju ne raspadaju zbog toga što je tlo neprestano smrznuto, a kao rezultat toga virusi u telima mogu da prežive i postoji rizik od budućih zaraza.
Iako ovo zvuči kao scenario horor filma, nešto slično se dogodilo i na severu Sibira, gde je došlo do epidemije antraksa 2016. Uzrok epidemije se smatrala zaraza trupla divljih životinja koja su se nalazila u smrznutom tlu koje se prilikom naglog porasta temperature otopilo. Tad je umrla jedna osoba, a još 90 ljudi je završilo u bolnici.
Takođe je otkriveno da se virus španskog gripa i dalje nalazi u truplima ljudi koji su umrli početkom veka, a poslednja osoba zaražena tom bolešću u Longyearbyenu umrla je 1917.
Naselje je na popisu stanovništva iz 2015. imalo 2.144 stanovnika, a na ostrvu vlada arktička klima s letnim temperaturama od tri do sedam stepeni Celzijusa, a zimi temperatura pada do minus 13. Polarna noć im traje 111 dana (od kraja oktobra do sredine marta vlada potpuni mrak).
Autor:
