U leto 1914. godine počeo je Prvi svetski rat.
Danas se u istorijskim knjigama navodi da je rat počeo nakon što je srpski nacionalista Gavrilo Princip u Sarajevu ubio habzburškog nadvojvodu Franca Ferdinanda. Prava je istina da se rat u Evropi već godinama kuvao kao da je događaj u Sarajevu bila "kap koja je prelila čašu".
Nakon atentata 28. juna u Sarajevu, događaji su se počeli da se odvijaju munjevitom brzinom. Austrougarska je uskoro objavila rat Srbiji, a onda su i druge europske zemlje jedne drugima počele objavljivati ratove.
Evropa je bila podeljena u dva tabora - Antantu i Trojni savez. Antantu su činile još uvek carska Rusija, Francuska i Velika Britanija.
Foto: Wikipedia.org/US National Archives
Trojni savez činile su Austro-Ugarska, Nemačka i Italija, s tim da će Italija nakon tajnog Londonskog ugovora 1915. godine promeniti stranu.
Kad je rat počeo, on je u većini Evrope dočekan sa euforijom. Ljudi su se dobrovoljno prijavljivali u rat koji će, kako su vlasti obećavale, potrajati nekoliko nedleja.
To je bilo daleko od istine. Ono što je usledilo je dotad najkrvaviji rat u ljudskoj istoriji.
Priča o Božićnom primirju
U tom kontekstu zanimljiva je priča o Božićnom primirju.
Reč je o neformalnom primirju do koga je došlo na Božić 1914. godine na zapadnom bojištu, na području Francuske. Kako piše Britanika, reč je o primirju koje nigde ranije nije objavljeno niti dogovoreno, a koje se odvijalo na frontu dugom nešto manje od 50 kilometara.
Još početkom decembra papa Benedikt XV apelova je da zaraćene strane za praznike odlože oružje. Međutim, do toga nije došlo. Kako navodi Britanika, nemački car Vilhelm II nemačkim snagama je poslao božićna drvca.
Kako se bližio Božić, nemački vojnici su u rovovima okitili jelke i pevali božićne pesme. Britanski vojnici uzvratili su pesmama s obzirom na to da su sve mogli da čuju jer su se nalazili na nekoliko metara dalje. U narednim danima i satima došlo je do spontanog primirja na delovima fronta gde su se nalazili britanski i nemački vojnici.
Foto: Wikipedia.org/Durova
Na božićno jutro nemački vojnici izašli su iz rovova nenaoružani. Britanci su im se uskoro pridružili.
Vojnici dve zaraćene strane družili su se na snegom prekrivenoj livadi među rovovima.
Iako se kasnije ovaj događaj prećutkivao, o njemu svedoče brojna pisma koja su vojnici u narednim danima i nedeljama slali kući. Tako vojnici u pismima porodicama prepričavaju kako su igrali fudbal, delili hranu i piće sa ljudima koji su im do juče bili protivnici.
Dok je trajalo primirje, obe strane su ipak iskoristile da obnove rovove. Osim druženja i fudbala, zaraćene strane su pomogle jedna drugoj da pokopaju poginule u napadima od 18. decembra.
Bilo je onih koji su se ovakvom druženju s neprijateljem protivili. Britanika tako spominje navodnu Hitlerovu izjavu o ovom događaju.
-Takva stvar ne bi smela da se dogodi u ratu. Zar nemate nemački osećaj za čast?, navodno je rekao Hitler, a prenosi Enciklopedija Britanika.
U danima nakon Božića opet je došlo do sukoba, ali na nekim područjima primirje je potrajalo sve do Nove godine.
