64 - Rim je u požaru, koji je prema legendi podmetnuo car Neron, što istorijski izvori ne potvrđuju, izgoreo gotovo do temelja. Neron je za požar optužio hrišćane i podvrgao ih je surovim represalijama.

1374 - Umro je italijanski pisac Frančesko Petrarka, najznačajniji prethodnik renesanse. U francuskom gradu Avinjon, gde je dugo živeo, sreo je lepu Lauru kojoj je posvetio zbornik od 366 soneta, kancona i madrigala, poznat kao "Kanconijer". U tom intimnom dnevniku pesnički je oblikovao svoja najtananija osećanja. Snažno je uticao na italijansku i svetsku književnost, uključujući dubrovačke poete 15. i 16. veka. Bavio se i istorijom i filozofijom i iz tog opusa se ističe ep "Afrika" u kojem je opisao Drugi punski rat.

1536 - Odlukom Parlamenta u Engleskoj je poništena vlast pape.

1610 - Umro je italijanski slikar Mikelanđelo Merizi da Karavađo, koji je odlučno prekinuo s idealističkim shvatanjem slikarstva i orijentisao se ka naturalizmu. Služio se kontrastima jarkog svetla i dubokih senki. Znatno je uticao na francusko i holandsko slikarstvo 17. veka.

1635 - Rođen je engleski fizičar Robert Huk, sekretar Kraljevskog društva u Londonu. Usavršio je barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Dokazao je okretanje Zemlje i gravitaciju nebeskih tela i autor je zakona o istezanju elastičnih tela ("Hukoov zakon").

1721 - Umro je francuski slikar Žan Antoan Vato, tipičan predstavnik rokokoa, čije je slikarstvo odmerenog kolorita i osetljivog crteža uglavnom bilo posvećeno temama iz života aristokratije.

1811 - Rođen je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, oštar kritičar društvenih odnosa u tadašnjoj Engleskoj. Njegova dela su najčešće oblikovana kao biografije ponekad i porodične istorije. Dela: romani "Vašar taštine", "Henri Ezmond", "Istorija Pendenisa", "Njukamovi", "Virdžinijanci", satira "Knjiga o snobovima", književne kritike "Engleski humoristi XVIII veka", istorijsko delo "Četiri Džordža".

1817 - Umrla je engleska književnica Džejn Ostin, koja je u romanima realistički slikala svakodnevni život provincijske Engleske. Zapleti njenih romana protkani su humorom i blagom ironijom. Dijalog je neobično vešto vođen. Dela: romani "Razum i osećajnost", "Gordost i predrasuda", "Mensfild park", "Ema", "Nortagentska opatija", "Nagovaranje".

1868 - Postavljen je kamen temeljac zgrade Narodnog pozorišta u Beogradu, čemu je presudno doprinelo gostovanje u prestonici Srbije glumaca iz Novog Sada 1867. Oduševljen predstavom "Gospođe i husari", knez Srbije Mihailo Obrenović je obećao da će o svom trošku podići zgradu i osnovati stalno pozoriste. Kamen temeljac postavio je kralj Milan Obrenović (tada knez). Narodno pozorište je svečano otvoreno u oktobru 1869. prigodnim komadom "Posmrtna slava kneza Mihaila". Prvi upravnik srpskog nacionalnog teatra bio je Jovan Djorđević, profesor, književnik, novinar, vaspitač potonjeg kralja Aleksandra Obrenovića. Djorđević je i autor teksta srpske himne - "Bože pravde". Pretpostavlja se da je autor projekta bio arhitekta Aleksandar Bugarski. Zdanje Narodnog pozorišta bilo je tada, osim Kapetan Mišinog zdanja, najraskošnija građevina u Beogradu.

1870 - Vatikanski koncil proglasio je dogmu "O papskoj nepogrešivosti". Uprkos raširenoj predstavi, dogma se ne odnosi na njegovu ličnu nepogrešivost, već samo na oblast njegovih tumačenja verskih pitanja.

1872 - Umro je meksički državnik Benito Pablo Huares, nazvan "Vašington Meksika", koji je kao predsednik od 1858. do 1865. i od 1867. do 1872. odvojio crkvu od države i sproveo niz mera značajnih za socijalni i ekonomski razvitak zemlje. Od 1858. u trogodišnjem građanskom ratu predvodio je borbu protiv reakcionarnih krugova koji su oborili zakonitu vladu, a u vreme francuske intervencije od 1861. do 1867. borbu za nezavisnost zemlje, okončanu porazom intervencionista i streljanjem njihovog eksponenta cara Maksimilijana Habzburškog.

1876 - Umro je srpski istoričar Janko Šafarik, osnivač Beogradskog muzeja, profesor Liceja u Beogradu, potpredsednik Društva srpske slovesnosti i predsednik Srpskog učenog društva. Poreklom je bio iz poznate slovačke intelektualne porodice. Osnovno polje njegovog interesovanja bila je istoriografija. Bavio se i arheologijom i numizmatikom, posebno sakupljanjem starog srpskog novca. Dela: "Opisanije sviju dosad poznatih srbskih novaca", "O priloženim grbovima srbskih zemalja i vladatelja", "Srbski spomenici mletačkog arhiva", "Hrisovulja cara Stefana Dušana", "Žitije Stefana Uroša III", "Život despota Stefana Lazarevića".

1877 - Rođen je srpski vizantolog Dragutin Anastasijević, klasični filolog i istoričar. Učenik Karla Krumbahera, klasičar, paleograf, medievist, Anastasijević je osnivač beogradske vizantološke škole. Bio je profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka. Proučavao je vizantijsku kulturu i književnost i srpsko-vizantijske odnose.

1883 - Rođen je ruski revolucionar jevrejskog porekla Lav Borisovič Rozenfeld (Kamenjev), jedan od prvaka Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. Od 1918. do 1926. bio je predsednik Moskovskog sovjeta, potom zamenik predsednika Sovjeta narodnih komesara (vlada) i jedan od vođa "nove opozicije". U staljinističkim "čistkama" uhapšen je 1935. i na montiranom procesu osuđen na pet godina robije, a na novom procesu 1936. na smrt pod optužbom da je, kao "neprijatelj naroda", kovao zaveru. Posthumno je rehabilitovan.

1887 - Rođen je vođa norveških nacista Vidkun Kvisling, predsednik okupacione vlade Norveške u Drugom svetskom ratu od 1942. do 1945. Njegovo ime je postalo sinonim za izdajstvo. Osnovao je 1933. nacističku stranku i tokom agresije nacističke Nemačke na Norvešku u aprilu i maju 1940. aktivno je pomagao okupatore. Osuđen je na smrt i streljan u oktobru 1945.

1909 - Rođen je ruski političar Andrej Andrejevič Gromiko, 28 godina sovjetski ministar inostranih poslova. U Drugom svetskom ratu bio je sovjetski ambasador u SAD, zatim u Ujedinjenim nacijama, gde je bio poznat kao "mister njet". Sovjetsku diplomatiju predvodio je od 1957. do 1985. Na članstvo u Politbirou vladajuće Komunističke partije podneo je ostavku 30. septembra 1988. a sutradan i na položaj predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza na kojem se nalazio od 1985.

1918 - Rođen je južnoafrički pravnik i državnik Nelson Rolihlahija Mandela, predsednik Južne Afrike i vođa Afričkog nacionalnog kongresa i borbe protiv aparthejda. Južnoafrički režim ga je 1962. osudio na pet godina, a 1964. na doživotnu robiju. Iz zatvora je, posle ogromnog pritiska svetskog javnog mnjenja kao i javnosti Južne Afrike, pušten 1990. a šef države postao je 1994.

1921 - Rođen je prvi američki astronaut Džon Glen, koji je u kosmičkom brodu "Merkjuri-Atlas 6" 20. februara 1962. tri puta obleteo oko Zemlje.

1925 - Objavljena je knjiga Adolfa Hitlera "Majn Kampf" (I deo), u kojoj je izložena "teorija" o superiornosti arijevske rase, što po njegovom tumačenju znači Germana. Knjiga sadrži autobiografske momente ali u osnovi je razrada Hitlerovog političkog koncepta. Ova rasistička konstrukcija dobijaće vremenom sve oštrije oblike, sve do realizacije "Konačnog rešenja" tokom Drugog svetskog rata.

1933 - Rođen je ruski pisac Jevgenij Aleksandrovič Jevtušenko, predvodnik pesničke generacije u poststaljinističkoj eri. U početku je na tradicijama Baljmonta, Majakovskog i Jesenjina, pisao angažovanu poeziju. Kasnije se okrenuo čistijoj lirici. Dela: zbirke pesama i poema "Drum Entuzijasta", "Luk i lira", "Jabuka", "Nežnost", "Motorni čamac za vezu", "Hidrocenrala u Bratsku", "Padaju beli snegovi", "Pesnik je u Rusiji više nego pesnik", "Očinji sluh", roman "Jagodnjak", priče "Četvrta Meščanska", "Kokošiji bog", "Ardabiola".

1938 - Rođen je srpski slikar, akademik Radomir Reljić. Gimnaziju je učio u Zrenjaninu, a diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu 1961. u klasi profesora Zorana Petrovića. Bio je redovi porofesor na katedri za slikarstvo i crtanje FLU. Dobitnik je više priznanja: nagrada "Politike" 1965. zatim na izložbi u Slovenj Gradecu, prve nagrade na 3. trijenalu jugoslovenske umetnosti 1967. treće nagrade na izložbi u Lajbnicu iste godine. Veliku plaketu Univerziteta umetnosti dobio je 1988. a nagradu 18. Memorijala Nadežde Petrović 1994.

1942 - SAD su objavile rat Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji, satelitima Nemačke.

1951 - Američki bokser afričkog porekla Džersi Džo Volkot je u 37. godini osvojio titulu svetskog prvaka u teškoj kategoriji, postavši najstariji bokser kojem je to uspelo.

1971 - Šest emirata u Persijskom zalivu - Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um el Kajvajn i Fudžajra - sklopilo je sporazum o osnivanju zajednice: Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sporazum je stupio na snagu u decembru 1971, a u februaru 1972. zajednici se priključio i Ras el Kajma.

1972 - Egipat je zatražio da Sovjetski Savez povuče svih 20.000 vojnih savetnika, optuživši Moskvu da nije poslala obećano oružje, što je označilo početak zaoštravanja odnosa dveju zemalja i približavanja Kaira Vašingtonu.

1991 - Predsedništvo SFRJ donelo je većinom glasova odluku o premeštanju jedinica JNA sa teritorije Slovenije u druge republike.

1992 - Ratni brodovi NATO i Zapadnoevropske unije uplovili su u Jadran radi kontrole sankcija UN protiv SR Jugoslavije, u prvoj takvoj operaciji u Evropi od Drugog svetskog rata.

1994 - U eksploziji u centru jevrejske zajednice u Buenos Ajresu, koju su podmetnuli islamski teroristi, poginulo je 96 osoba.

2003 - Britanska policija je objavila da je pronašla posmrtne ostatke dr Dejvida Kelija, jednog od ključnih svedoka manipulacija o navodnom oružju za masovno uništenje u Iraku. Navedeno je da je izvršio samoubistvo.

2006 - Najmanje 208 lica je poginulo, a šest se vode kao nestali u tropskoj oluji Bilis koja je pogodila jug Kine.

2007 - Najmanje 200 osoba izgubilo je život u avionskoj nesreći u Brazilu. Avion tipa Erbas A320, brazilske kompanije "TAM", sa 176 putnika i članova posade, zapalio se prilikom sletanja na aerodrom Kongonjas u Sao Paolu. Avion je po sletanju produžio kretanje, napustio pistu, probio zid oko aerodroma i prešavši preko trase autoputa udario u benzinsku pumpu i obližnji kargo terminal. Osim putnika u avionu, život je izgubio i veći broj osoba na zemlji.