Arheolozi su pronašli prostoriju u kompleksu pećina Goram koja je bila zatvorena najmanje 40.000 godina.
Istraživači koji proučavaju sistem pečina na Gibraltaru pronašli su novu odaju koja je bila zatvorena najmanje 40.000 godina i koja bi mogla da baci novo svetlo na kulturu i običaje neandertalaca koji su vekovima živeli na ovim prostorima.
Stručnjaci su 2012. počeli istraživanje Vangard pećine, dela kompleksa Goram, kako bi utvrdili njene prave dimenzije i da li postoje prostorije i prolazi koje je pesak zatvorio.
Prošlog meseca tim na čelu sa profesorom Klajvom Finlejsonom, evolutivnim biologom koji je direktor Narodnog muzeja Gibraltara naišao je na pukotinu. Kada su je proširili, otkrili su 13 metara visoku prostoriju sa stalaktitima koji su visili sa tavanice i izlomljenim kamenim zavesama koje bi mogle da budu svedočanstvo nekog davnog zemljotresa.
- Prostorija je prilično neverovatna - rekao je Finlejson Gardijanu.
- Na neki način, ovo može da se uporedi sa otkrićem Tutankamonove grobnice. Ulazite u prostor u koji niko nije ušao 40.000 godina. To je potpuno otrežnjujuće - rekao je on.
Raštrkani po prostoriji su bedrena kost risa, kičma pegave hijene i velika kost sa krila lešinara.
- Nešto je dovuklo ova stvorenja ovde pre mnogo godina - rekao je Finlejson.
- Pronašli smo šest ili sedam primera ogrebotina koje su kandže napravile na zidovima pećine. Te ogrebotine liče na kandže medveda, a imamo i ostatke medveda u pećini, ali mi deluju relativno malo. Pitam se da li je ris čiju smo kost pronašli bio taj koji je grebao zidove - rekao je on.
Iako su kosti, na kojima nema nikakvih ogrebotina ili posekotina koje bi bile rezultat ljudske intervencije, interesantne same po sebi, tim je pronašao i oklop puža-mesoždera, što je probudilo uzbudljive teorije.
- Taj deo pećine je danas nekih 20 metara iznad nivoa mora, pa je očigledno da ga je neko odneo tamo pre nekih 40.000 godina - rekao je profesor.
To je nagoveštaj da su ljudi ovde boravili.
Na drugim mestima u pečinama, tim je pronašao dokaze da su neandertalci ovde u jednom trenutku obitavali, od ognjišta i kamenih alatki do ostataka ubijenih životinja poput jelena, kozoroga, foka i delfina. Pre četiri godine, stručnjaci su pronašli mlečni zub četvorogodišnjeg neandertalca u oblasti koju su često obilazile hijene.
- I dalje tragamo ali na ovom nivou nema tragova neandertalaca pa mislimo da su se hijene dokopale deteta i ubile ga i potom odvukle u ovaj deo pećine. Sada pokušavamo da utvrdimo da li je još nešto od tog deteta ostalo - rekao je Finlejson.
Tim, koji je nastavio dalje da istražuje pećine, se nada da će možda naići na bočne prostorije nove prostorije a možda i staro grobno mesto.
- Jedna od stvari koje smo pronašli na brojnim nivoima ove pećine su dokazi da se ovde živelo - ostaci logorskih vatri i tako dalje. Sada spekulipem, ali i dalje nismo pronašli mesto za sahranjivanje. A pošto već spekulišemo, prostorija u dnu pećine bi bila dobro mesto. Ovo je potpuna spekulacija, ali, realno, ne sahranjujete ljude u svojoj kuhinji ili dnevnoj sobi - rekao je profesor.
U planu je dalje iskopavanje i istraživanje pećine ali stručnjaci sada veruju da bi novootkrivena oblast mogla da im da nove podatke o društvu "mediteranskih neandertalaca".
- Ove pećine su nam dale mnogo informacija o ponašanju ovih ljudi. I umesto starog ubeđenja da su to bila sirova, majmunolika bića, sada vidimo da su oni bili ljudi, sposobni za većinu stvari koje moderni ljudi sada rade. Čak su im i geni preživeli - rekao je on.
Za profesora, potraga je nešto više od pronalaženja kostura. Cilj je saznati ko su neandertalci bili, kako su živeli, kako su umirali i kako su preživeli. "Ponosan sam što mogu da kažem da sam se testirao i da imam dva koma nešto procenata DNK neandertalca. To je pokazatelj da oni nikada neće nestati jer u svakom od nas postoji jedan mali procenat njih".
