Glumcima Oliveri Katarini i Petru Božoviću večeras je uručen "Zlatni pečat" Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Vredno priznanje istaknutim umetnicima uručio je direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić.
Večerašnja svečanost je bila i u čast 6. juna, Dana jugoslovenske kinoteke, ali i povodom otvaranja 19. Festivala nitratnog filma.
Diva jugoslovenske kinematografije Olivera Katarina, vidno uzbuđena je izašla pred publiku u dvorani Jugoslovenske kinoteke, koja ju je dočekala frenetičnim aplauzom.
Zahvaljujem svima na toplom pozdravu. Nije ovako bilo često u mom životu. Uglavnom sam bila sama. Jedno dvadeset godina sam bila zaboravljena od svih i odjednom kao što to biva u mom životu kao da sam se probudila iz sna. Pažnja medija, put Kan...Odjednom zagrljaj Srbije...Jel se to probudila Srbija?", rekla je Olivera Katarina.
Ona je dodala da se lepo provela u Kanu gde su je posle pola veka divno primili Francuzi.
- Ponovo sam osetila ljubav Francuza kao nekada kada sam 72 puta pevala u Olimpiji ni kada sam bila na premijeri filma "Skupljači perija koji je njih zaista osvojio - kazala je Olivera Katarina.
Onda je slavna glumica na oduševljenje publike otpevala nekoliko taktova romskog tradicionala "Đelem, Đelem".
Bard našeg glumišta Petar Božović zahvalio se na priznanju u duhu filmova Živka Nikolića kojima, kako kaže, "mnogo duguje".
- Nije trebalo..., a može i a to sam i očekivao - podigao je publiku na noge Petar Božović. On je naglasio da u Beogradu postoje dve hrama.
Jugoslovenska kinoteka i Kolarčeva zadužbina. Pre deset godina na nekoj svečanosti u Jugoslovenskoj kinoteci govorio sam da se svi sećamo sebe u maloj Kosovskoj ulici gde smo držeći za ruku drago stvorenje i po kiši čekali na kartu za projekciju filma u hramu kulture", kazao je Božović.
Prema njegovim rečima, Kolarac je univerzitet svih nas koji nikada ne možemo da diplomiramo.
- Hvala Iliji Kolarcu koji nam je ostavio obrazovanje u amanet. Mogli bi i danas neki da se ugledaju na njega. Nije to tako davno bilo, a i imaju para. I ja bih nešto večeras otpevao, ali nisam pri glasu... - kazao je Božović.
Potom je festival nitratnog filma otvorio program "Beograd između dva svetska rata" u okviru koga su prikazana tri ostvarenja: prvi danas znani dokumentarni film o Beogradu - "Beograd" zatim "Beograd, prestonica Kraljevine Jugoslavije" Vojina M. Đorđevića iz 1932. godine i češko-jugoslovenska koprodukcija "Beograd" producenta Lavoslava Rajhla, scenariste Julijusa Šmita i snimatelja Jaroslava Blažeka.
Moto ovogodišnjeg Festivala nitratnog filma je "Pod sjajem zapaljivih zvezda", a osnivač i umetnički direktor Aleksandar Erdeljanović je najavio 46 filmova iz 30 arhiva Evrope, Azije i Amerike i dolazak tridesetak gostiju iz 13 zemalja.