Osobe koje su imale iskustvo bliske smrti ili čak napuštanja tela, intrigiraju naučnike još od pradavnih vremena.
Sa pacijentima koji živopisno opisuju iskustvo zaslepljujuće bele svetlosti, fascinantno je i začuđujuće šta to čovek zapravo doživljava nekoliko trenutaka pred smrt. Hemijski stručnjaci su konačno pronašli odgovor šta se tačno dešava u toj jednoj minuti koja prethodi smrti.
Prvi korak pred smrt je osećaj zle kobi
Iako se čini neverovatno, naučnici Američkog društva za hemiju, kažu da je iskustvo bliske smrti slično gledanju horor filma u kome ubica juri žrtvu sa sekirom.
Osećaj kao da ste tamo jer se identifikujete sa žrtvom, izaziva osećanje straha pa osečaj pre smrti i osećaj koji ima žrtva napada skoro su isti.
Da li su vam prošli trnci kroz kičmu, ili ste se možda čak i naježili? A mislili smo da je umiranje mirno iskustvo. Zar onda ne bi bilo bolje umreti dok smo u nesvesti ili komi?
Drugi korak je hemijska reakcija na strah
Kao kada doživite nalet adranlina izazvanog strahom dok gledate ubicu kako se nadvija nad žrtvom, tako i osećaj bliske smrti aktivira isti osećaj. Emocije i osećaj strah teraju ljude da urade jednu od dve stvari - da reaguju na situaciju ili da beže. Koja god da je reakcija, aktiviraju se fiziološki i hemijski procesi u organizmu da bi zaštitili telo.
Posledična senzorna informacija koja juri kroz telo usmerava se preko centralnog nervnog sistema u talamus, koji radi kao komunikaciona centrala, a odatle se signali šalju u različite delove mozga.
Treći korak je odgovor na čin koji se dešava ili vrisak
Informacija o nadolazećem odlasku nadraživaće vaš nervni sistem sve dok se ne aktivira želja za bekstvom. Ovaj osećaj traume zakopan je duboko u ljudskoj psihi još od vremena pećinskog čoveka, vršeći uticaj na telo koje odgovara bekstvom ili napadom.
Tokom ovakvog iskustva telo odgovara pojačanim lučenjem adrenalina, koji zajedno sa glukozom juri kroz telo. Želja za vriskom u ovakvim situacijama proizilazi iz nemogućnosti da delujemo na način koji želimo, odnosno, nalazimo se u situaciji u kojoj sebi nikako ne možemo pomoći. Vrištanje je prirodni instinkt koji ukazuje na bespomoćnost ili pak odgovor na opasnost i pokušaj bekstva.
Poslednji korak, bol i onda smrt
U slučaju kada vrištanje i pokušaj bekstva ne daju željeni rezultat, to znači da više nema nade i izlaza. Tada, kada više nema bekstva i toga postanete svesni, sledeća emocija je bol.
Bol je jedna od poslednjih emocija koju osetimo pred smrt. Tada receptori za bol putem posebnih neurona šalju signal mozgu, kako bi pokušali da onemoguće događaj koji bi doveo do ponovnog bola. Pacijenti sa bliskim iskustvom smrti kažu da su videli jarko belo svetlo. Možda je upravo poriv da se oduprete belom svetlu ili da krenete ka njemu ono što utiče na to da li će osoba zaista umreti ili će samo biti na korak od smrti.
Iskustvo bliske smrti i biološka smrt
U trenucima nakon kliničke smrti, mozak još neko vreme ostaje živ. U toku tog vremena, mozak čini poslednji veliki napor i ti momenti su nalik svesnom stanju. To je taj moćni udar koji veliki broj ljudi vrati u život i to je ono što se naziva iskustvo bliske smrti, povezano sa belom zaslepljujućom svetlošću.
Ako se ova faza zaobiđe, a da telo ne reaguje fizički, sledeća faza je biološka smrt i naravno, kraj.