Današnji svet teško da možemo da zamislimo bez fotografija. Počevši od ličnih dokumenata, preko čuvenih “selfija” do fotografija pejzaža i hrane na društvenim mrežama, sve je postalo deo naše svakodnevnice. Ni sredstva informisanja, poput novinskih članaka i vesti na internet portalima, nezamisliva su bez fotografije.

Fotografija se definiše kao medij dobijen delovanjem svetlosti na površinu koja je osetljiva na svetlost. Može postojati u fizičkom ili u elektronskom obliku. Naziv fotografija (skovan od grčkih reči fotos i grafein) prvi je upotrebio Francuz Herkil Florans 1833. godine.

Fotografija sa nazivom “Pogled s prozora u Le Grasu“ smatra se najranijom sačuvanom fotografijom, a malo je falilo da bude izgubljena zauvek.

Snimljena je 1826. godine, a njen autor, Žozef Nisefor Nijeps, bio je francuski hemičar amater i pionir fotografije. On je prvi u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću ploče prekrivene na svetlost osetljivim slojem asfaltnog laka.

Budući da nije posedovao talenat za crtanje, Nijeps je odlučio da razvije fotohemijski postupak kojim bi prenosio bakroreze na litografski kamen. Znao je da se određena vrsta asfalta, takozvani judejski bitumen, stvrdnjava pod uticajem svetlosti.

Tim asfaltom bi premazao komad lima od cinka, a na premazanu površinu položio crtež koji bi prethodno nauljio i učinio ga providnim, pustivši da sunčevi zraci deluju na lim.

Asfalt se pod uticajem svetlosti stvrdnjavao, a Nijeps bi zatim isprao ploču uljem kojim bi odstranio preostale delove bitumena.

One delove koji su odgovarali crnim bi očistio do glatkog metala a zatim nagrizao kiselinom. Taj postupak je nazvao “heliogravura“.

Jednu od asfaltnih ploča učvrstio je u kameri opskuri i sočivu, postavio u dvorište i ostavio da stoji osam sati. Na slici je nakon ispiranja mogla da se prepozna slika dvorišta.

“Pogled s prozora u Le Grasu” predstavlja revoluciju u tehnologiji, a sama ploča je neko vreme bila izgubljena. Na kraju je pronađena u skladištu, u nepoznatom sanduku, 1952. godine.