Sve se činilo kako bi se običajima obezbedio siguran prosperitet u godini koja je nastupila. Period zime nije bio lak za naš narod i iščekivanje proleća bio je neizvestan period. Običaji datiraju još iz vremena kada smo živeli u skladu sa prirodom, rekla je za Pink.rs, master etnolog-antropolog, kustos preventivne zaštite, Jovana Maretić.
- Od 5. do 7. januara proslavljamo tri najradosnija praznika kod Srba, Tucindan, Badnji dan i Božić. Sve što se čini za vreme ovih praznika, a ima veze sa običajima, jeste u cilju blagostanja u sledećoj godini, zdravlja i dobijanja svih pogodnosti i dobrih plodova za nastupajuću godinu - rekla je Maretić.
TUCINDAN
- Na Tucindan se priprema pečenica, i to od ranije izabranog i posebno hranjenog, kao i za ovu priliku čuvanog praseta. Do podneva prase se kolje, ali i svi poslovi bi trebalo do tada da se završe. Posle toga, kako poslovi ne bi išli silaznom putanjom, ne bi trebalo ništa raditi - rekla je Maretić.
Ona je istakla da postoji više načina na koje se prase klalo, ali da je najupečatljiviji način, kako kaže, taj da se na glavu praseta stavi krupica soli, nakon čega se ono preko soli udari maljem po glavi.
- Naš narod se izuzetno plašio zlih duhova i osvete, i na taj način, ubijanjem preko krupice soli, osoba koja je ubijala prase je, kako se veruje, skidala sa sebe odgovornost i prenosila je na so. A so, kao takva ima posebno mesto u našoj narodnoj tradiciji. Ono što je isto tako važno, jeste da se biralo prase koje nema nikakvih anomalija, belega ili tome slično, kako bi ta godina za porodicu bila savršena, bez greške i bez nekih problema - rekla je Maretić.
Foto: E-Stock/Katarina Mihajlović
BADNJI DAN
- Na početku godine, važan praznik je i Badnji dan. Negde se veruje da naziv Badnji dan potiče od reči bdenje. Za Badnji dan se priprema večera. Na toj večeri se iznosi posna hrana i to što je moguće lepša. Bademi, orasi, lešnici, cela trpeza je posna i iznosi se sve više jela i to što više, jer to predstavlja da će godina biti uspešna i da će biti izobilja - rekla je Maretić.
Kako kaže, kod Badnje večeri posebno mesto zauzima Badnjak koji se unosi u kuću i dodaje da njega obavezno u kuću unosi domaćin kuće, a domaćica je ta koja dočekuje, kao i dečica koja trče za njim i pijuču.
- Uz Badnjak se unosi i slama, pa se negde smatra da je domaćica ta koja baca slamu. Kod nas u kući majka nam je uvek u ruke davala pšenicu i kukuruz, koji smo bacali za tatom koji je unosio Badnjak. Onda ga je stavljao na odabrano mesto, koje smo mi simbolično pripremali i zvali jasle, a na kome dočekujemo Bogomladenca, jer ćemo kasnije porodično otići u crkvu na bdenje i Božićnu Liturgiju - rekla je Maretić.
Ona je objasnila da na sam Badnji dan postoji običaj da se ne večerava za stolom, već na podu pored jasli i, kako kaže, u nekim krajevima se to čini da se umilostive duhovi predaka.
- Što se tiče samog Badnjaka, za njega je važno da stoji na istočnom zidu, gde inače treba da stoje i ikone, a u cilju spajanja narodnog i religijskog. Isto važan momenat je i lik Božić Bate - ličnost koja je između Badnjeg dana i Božića posećivala kuću, radujući se posebno deci i ponoseći im poklone - rekla je Maretić.
Ide Božić Bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata i oboja pobaja, i svu kuću do kraja…
BOŽIĆ
- Sedmog dana od Nove godine, slavimo najradosniji hrišćanski praznik, Božić, rođenje Isusa Hrista, sina Božijeg. U narodnoj tradiciji imamo tri simbola koja se vezuju za ovaj praznik. To su česnica, položajnik i pečenica. Česnica je neka vrsta pogače koja se priprema u našem narodu, s tim što u zavisnosti od kraja do kraja postoje različite forme česnice. Česnica, kao naziv, nije nešto što se vezuje za hleb, već je simbol za namirnicu koja ima svoj ritualni karakter i u koju se ubacuje para - rekla je Maretić.
Foto: Tanjug
Kako kaže, u različitim krajevima Srbije postoje i različiti oblici česnice. Tako na primer, dodaje Maretić, u okolini Dolova se za česnicu pravi baklava u koju se stavlja para.
- Kod nas u Beogradu pravi se prava srpska pogača. Para je osnova i za onoga ko nju izvuče, veruje se da će imati novce, blagostanje i da nikada neće oskudevati ni u čemu. Zatim, stavlja se dren, za zdravlje. Ko ga izvuče, pregrize, odnosno nađe dren, za njega se veruje da će biti jak i snažan. Pored toga stavlja urmu da taj ko je nađe bude sladak i da mu sve ide glatko i slatko. Pored ovih stvari stavlja se i pasulj. On u nekim krajevima predstavlja snagu, dok u drugim predstavlja ovce. Stavlja se i bosiljak, kako bi onaj ko ga nađe bio duhovan i produhovljen - rekla je Maretić, i dodaje:
- To sve zavisi od porodice do porodice. U Smederevskoj palanci na primer pravi se proja, dok oko Morave prave isto neku vrstu pogače od kukuruznog brašna. U zapadnoj Srbiji takođe se pravi pogača. Ona se ritualno lomi pred ručak, a nakon molitve Oče naš.
Maretić navodi da je pored česnice važan simbol Božića i položajnik.
- To je osoba koja prva uđe u kuću. Taj neko treba da ima sitninu u džepu i da je baca tamo gde domaćica sprema ručak. Treća stvar koja ima jaku simboliku za Božić jeste pečenica. To je ona pečenica koju smo spremali od Tucindana. Ona se postavlja za Božićni ručak. To je vreme kada se čitava porodica okuplja i raduje rođenju Isusa Hrista - rekla je Maretić.
A.Aras
