Privatna špijunaža je poprilično zastupljena u Srbiji, tvrde gosti Novog jutra. Psihijatar prof. dr Jovan Marić kaže da se iza prisluškivanja krije radoznalost i želja da se sazna nečija tajna.

- Jedina stvar koja može da pozitivno okarakteriše špijunažu je ta radoznalost koja je dobra u određenim granicama - smatra Marić.

Međutim, Stevan Đokić savetnik za istrage i bezbednost kaže da je špijunaža u Srbiji urođena, i da sada svako svakog špijunira.

- Danas oko 35 odsto stanovništva je na nekim merama što od države, agencije ili fizičkih lica - dodaje Đokić i kaže da danas, što se špijunaže tiče, najviše žene žele da prate svoje partere.

- To je već u granicama forenzike, one umeju da dođu i donesu dlaku kose i zahtevaju da se uradi DNK. Žene, za raliku od muškaraca, već znaju šta ih tačno zanima - kaže Đokić i dodaje da one pre nego što dođu kod privatnog detektiva unapred urade svoju privatnu istragu. - One bukvalno odrade pola posla, mi samo treba to da kompletiziramo - dodaje Đokić.

Prema njegovim rečima muškarci su ti koji nisu u potpunosti sigurni kada se odluče na takav korak.

- Sa njima je pregovor oko para, i uvek pitaju prvo koliko košta. Žene nikada ne pitaju za cenu - objašnjava on.

Marić je istakao da je ljubomora ta koja je glavni okidač, ali on dodaje i to da ljudi zaobravaljaju da je ljubomora odlika lične nesigurnosti.

- Tu nije problem u nepoverenju u partnera, tu je reč o ljubavi prema sebi i ličnoj nesigurnosti - objašnjava Marić.

Stručnjak za špijunažu Miloš Jovanović objasnio je da postoje razni predmeti za uspešnui špijunažu.

- Postoje ručni satovi koji mogu da špijuniraju. Oni mogu da snimaju razgovore, da slikaju, poseduju sopstvenu memoriju. Postoji i olovka koja može da fotografiše i snima. Jednim klikom možete da napravite fotografiju, a dužim klikom može da snima i video i audio - objasnio je Jovanović.