Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju spomen na Svetog mučenika Aretu i više hiljada ranohrišćanskih stradalnika iz grada Nagrana (današnji južni deo Arabije). Priča o njihovom stradanju iz 6. veka važi za jedno od najpotresnijih i najherojskijih poglavlja u istoriji hrišćanstva, u kome su se starci, ugledne plemkinje, pa čak i mala deca, dobrovoljno suočili sa plamenom i mačem, odbijajući da izdaju svoju veru.
Grad koji tiranin nije mogao da pokori
U vreme vizantijskog cara Justina, na presto Omiritske zemlje stupio je okrutni vladar Dunaan, fanatični protivnik hrišćanstva, koji je ognjem i mačem rešio da izbriše hrišćansko ime. Jedini bedem koji je ostao nepokoren bio je bogati i napredni grad Nagran, u kome je cvetala vera još od 4. veka.
Videvši da visoke zidine i hrabre branioce ne može savladati na juriš niti glađu, Dunaan je pribegao podvali. Zakleo se Bogom i zakonom da žiteljima neće naneti nikakvo zlo ukoliko mu samo otvore kapije i plate redovan porez. Građani su poverovali zakletvi i pustili vojsku u grad, ali je tiranin odmah pogazio reč. U lance je bacio 93-godišnjeg gradskog kneza i vojskovođu Aretu, pohapsio sve gradske oce, a stotine sveštenika, monaha i devica živih spalio u ogromnom ognju.
Junaci pred mačem: Plemenita Sinklitikija i neustrašivi dečak
Usledila su masovna pogubljenja onih koji su odbili da se pokore. Među njima se posebno istakla plemenita i prelepa udovica Sinklitikija. Tiranin joj je nudio život u carskim palatama, pod uslovom da se odrekne Hrista, ali je ona to prezrela. Dunaan je pred njenim očima pogubio njene dve mlade ćerke, nateravši majku da pije njihovu krv, nakon čega je i sama radosno pošla pod mač.
Potresna je i zabeleška o petogodišnjem dečaku koji je video ubistva i dotrčao do samog vladara. Kada ga je tiranin uzeo u krilo nudeći mu darove i voće samo da pođe s njim, mališan ga je ugrizao i jasno poručio da želi da bude sa svojom majkom koja ide na mučeništvo. Čim su vojnici majku bacili u oganj, dečak se otrgao iz ruku velmože i sam skočio u plamen da je zagrli, izgorevši zajedno s njom.
Besmrtni starac od 93 godine
Predvodnik naroda, mudri knez Areta, u svojoj 93. godini stao je pred dželate zajedno sa 340 svojih najuglednijih sugrađana. U dirljivom oproštajnom govoru narodu poručio je da nema veće časti nego položiti život za istinu i večnost, prorekavši da će nepravedni tiranin ubrzo pasti, a da će se hrišćanstvo u tom kraju ponovo podići. Prvi je spustio glavu pod mač kod potoka Odias, a za njim su mirno postradali i svi ostali.
Odmazda za nevinu krv stigla je ubrzo: etiopski car Elezvoj pokrenuo je veliku vojsku, potukao Dunaana, oslobodio preživele žitelje i obnovio Nagran. Sam car Elezvoj se potom odrekao krune i prestola i otišao u manastir, gde je u strogoj askezi proveo poslednjih 15 godina života.
Običaji i narodna verovanja na današnji dan
U pravoslavnoj tradiciji, spomen na Svetog Aretu posvećen je istrajnosti u teškim vremenima, očuvanju čistog obraza i zaštiti doma od laži i podvala.
Molitva za slogu i mir u porodici: Prema starom verovanju, na ovaj dan valja se iskreno pomoliti za slogu među ukućanima. Smatra se da Sveti Areta štiti sve koji trpe nepravdu od moćnika i pomaže onima kojima preti propast zbog tuđe pohlepe ili prevare.
Dan za čist račun i držanje reči: Budući da su nagranski mučenici postradali zbog pogažene zakletve bezbožnog vladara, običaj nalaže da se na današnji dan strogo vodi računa o datim obećanjima. Veruje se da svako ko danas prekrši reč ili svesno obmane bližnjeg na sebe navlači veliki nemir.
Izbegavanje svađa i teških reči: Stari običaj podseća da iz doma treba isterati svaki gnev, a ako sa nekim imate nesuglasice, valja pružiti ruku pomirenja kako bi kuću pratio blagoslov.
Autor: Iva Besarabić
