Do sada je u projektu "500 zadruga u 500 sela" formirano je čak 270 zadruga. Cilj je da se pokrija celokupna teritorija Srbije i da sva sela imaju po jednu zadrugu.
Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić za Pink je rekao da brojem otvorenih zadruga razbijeno je nepoverenje i oni stereotipovi koji prate stvari u Srbiji, a konačno su i ljudi poverovali u nešto.
- Poverovali su jedan u drugog. Ovde je poenta bila, a juče smo na skupu godinu dana od ovog projekta, a i ljudi su isticali da je ključ bio u tome da se to poverenje uspostavi. Da te komšije veruju jedan u drugog i da shvate da ako zajedno nešto rade mogu da ostvare nešto i da dođu do boljitka. Mislim da smo uspeli. Naš deo iz ministarstva je mali u tome svemu i rekao bih da je ključ u toj probuđenoj svesti ljudi - rekao je Krkobabić.
Foto: Pink.rs
Prema Krkobabićevim rečima, osnov udruživanja je taj mali posed, prosek je negde četiri i po hektara.
- Mali posed, usitnjenost, udaljenost od tržišta zahteva da se oni udruže. Samo udruženi mogu da računaju na određenu mehanizaciju koja će se isplatiti. Nama nedostaje urađena rejonizacija gde i šta može da se gaji, čime ljudi mogu da se bave - istakoa je Krkobabić i dodao primer Pirotskog okruga u kojem ljudi, prema informacijama Akademskog odbora za selo, gaje kukuruz, a osam godina od deset ne odgovaraju gajenju kukuruza.
- Meteorološki uslovi su takvi, ali oni svih deset godina dominantno gaje kukuruz. Znači, transfer znanja, tehnologija, udruživanje je osnov da se prave ti pomaci.
Krkobabić navodi da u Srbiji postoji 631.000 poseda poljoprivrednih gazdinstava i da milion i 400.000 ljudi radi na njima.
Foto: Pink.rs
- Tih 1.400.000 ljudi ne predstavljaju pojedinačnu adresu kome neko može da se obrati. Ni institut, ni fakultet, ni organizacija, pa čak ni država. Nužno je udruživanje da bi smo dobili reprezentativne pregovarače. Ljudi moraju da shvate da je Srbija i nešto što je van Beograda, Novog Sada, Niša, da postoje ta naselja i da moramo da ih sačuvamo - rekao je Krkobabić.
Ministar je istakao da je poenta svega da taj proizvođač, mali zemljoradnik sa 2,4 hektara koji, prema njegovim rečima, proizvodi mleko ili voće, ima proizvod, ali nema robu.
- Taj proizvod dok stigne do tržnice ima da prođe dug put. Stićiće mnogo lakše ako se udruži - zaključuje Krkobabić.
