ZAPOSLENI STE, A ŽELITE SVOJ BIZNIS? Evo šta treba da znate pre otvaranja firme iz radnog odnosa

Imate ideju, znanje koje možete da ponudite tržištu i možda već zainteresovanog klijenta. Ipak, ne želite da napustite posao dok ne proverite da li sopstveni biznis može da donosi dovoljno prihoda.

Za zaposlenog na koga se primenjuju opšta pravila, radni odnos sam po sebi nije prepreka da se registruje kao preduzetnik ili osnuje društvo sa ograničenom odgovornošću. Otvaranje firme iz radnog odnosa, međutim, nije poseban oblik poslovanja sa automatskim poreskim oslobođenjem. Pravni oblik, način oporezivanja i status osiguranja moraju se posmatrati odvojeno.

Zato prvo pitanje nije koliko košta registracija, već kako će posao izgledati nakon nje: kome ćete naplaćivati usluge, koliko ćete zarađivati, koje troškove ćete imati i šta već piše u vašem ugovoru o radu.

Da li vam je potrebna saglasnost poslodavca?

Saglasnost poslodavca nije univerzalan dokument koji svaki zaposleni mora da priloži APR-u prilikom osnivanja preduzetničke radnje. Ipak, to ne znači da odnos sa poslodavcem možete da zanemarite.

Zakon o radu predviđa mogućnost ugovaranja zabrane konkurencije: određenih poslova koje zaposleni ne može da obavlja za svoj ili tuđ račun bez saglasnosti poslodavca. Takva klauzula ima zakonske uslove, uključujući okolnosti koje se odnose na važna tehnološka znanja, poslovne kontakte, informacije i tajne. Njeno kršenje može dovesti do zahteva za naknadu štete.

Praktično, pre registracije pročitajte ugovor o radu i njegove anekse. Posebnu pažnju obratite na zabranu konkurencije, poverljivost i poslove koje nameravate da radite za buduće klijente.

Nije dovoljno uporediti samo nazive ili šifre delatnosti. Potrebno je sagledati stvarni sadržaj posla i ugovorena ograničenja. Kada je klauzula nejasna, pravnu proveru treba uraditi pre prve saradnje, a ne tek kada nastane spor.

Preduzetnik ili DOO: odluka nije samo pitanje poreza

Pri izboru poslovnog oblika važno je razmišljati i o odgovornosti. Preduzetnik za obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom. Kod DOO članovi načelno ne odgovaraju za obaveze društva, osim u zakonom propisanim slučajevima. To je razlika koju ne treba potisnuti u drugi plan zbog nižeg početnog troška.

Zatim dolazi izbor poreskog modela. Preduzetnik može biti paušalno oporezovan, kada ispunjava uslove, ili voditi poslovne knjige, sa opredeljenjem za ličnu zaradu ili bez njega. Paušalac nije poseban pravni oblik firme, već preduzetnik sa određenim načinom oporezivanja.

Zaposlenje kod drugog poslodavca ne isključuje paušal, ali ne uklanja njegove uslove. Proveravaju se delatnost, promet i druge zakonske okolnosti. Relevantan je limit od šest miliona dinara prometa u prethodnoj kalendarskoj godini, odnosno planiranog prometa pri početku poslovanja. Evidentiranje za PDV isključuje pravo na paušal.

Za izbor nije dovoljno pitanje: „Šta je najjeftinije?“ Potrebno je uporediti očekivane prihode, stvarne rashode, poslovne rizike i planove za rast.

Priprema za otvaranje firme u Srbiji treba da počne razgovorom o poslovnom modelu, pravnom obliku, delatnosti i poreskim obavezama, pre podnošenja registracione prijave. Cilj je da izbor odgovara poslu koji će se zaista obavljati.

Poslodavac već plaća doprinose - šta onda plaćate vi?

Ovde treba razdvojiti porez od doprinosa, a zatim i pojedinačne doprinose.

Kod preduzetnika koji je istovremeno zaposlen i osiguran kod drugog poslodavca u Srbiji, po osnovu samostalne delatnosti ne plaćaju se doprinosi za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Obaveza za penzijsko i invalidsko osiguranje, međutim, ostaje, prema pravilima o osnovici i obračunu. Zaposlenje ne ukida ni porez na prihod od samostalne delatnosti.

To ne znači da postoji jedan mesečni iznos koji važi za svakog zaposlenog preduzetnika. Obračun zavisi od poreskog modela i odgovarajuće osnovice, a nije isto što i primena jednog procenta na sve što klijenti uplate.

Zato za početnu računicu tražite da knjigovodstvena agencija pripremi konkretan obračun za vaš slučaj. Iznos koji plaća prijatelj sa drugom delatnošću ili drugačijim poreskim statusom nije pouzdan poslovni plan.

Kod DOO nije isto biti vlasnik i raditi u svojoj firmi

Kod društva sa ograničenom odgovornošću treba posebno proveriti ulogu osnivača.

Osoba koja samo poseduje udeo, ne radi u društvu i nije registrovana za njegovo predstavljanje i zastupanje nema obavezu doprinosa samo zato što je vlasnik kapitala. To, naravno, ne znači da je samo društvo oslobođeno svojih obaveza.

Drugačija je situacija kada je osnivač ujedno registrovani zastupnik, radi u svom društvu bez zasnivanja radnog odnosa, a zaposlen je kod drugog poslodavca. Tada njegovo društvo za njega obračunava i plaća doprinos za PIO. Zaposlenje na drugom mestu nije razlog da se ta obaveza zanemari.

Zbog toga pitanja „Ko će biti vlasnik?“, „Ko će biti direktor?“ i „Ko će stvarno raditi?“ treba rešiti zajedno. Obračun ne treba zasnivati samo na rečenici: „Već sam negde prijavljen.“

Poseban oprez ako planirate da fakturišete poslodavcu

Kada preduzetnik pruža usluge sadašnjem ili bivšem poslodavcu, treba proveriti test samostalnosti. On se odnosi i na paušalce i na preduzetnike koji vode knjige. Ispunjavanje najmanje pet od devet zakonskih kriterijuma dovodi do drugačijeg poreskog tretmana naknade od konkretnog nalogodavca. Jedan klijent sam po sebi nije automatski „pad“ testa, ali ni više klijenata nije garancija da problema nema.

Takvu saradnju zato treba proveriti pre potpisivanja ugovora. Nije dovoljno da dokument nosi naziv „ugovor o poslovnoj saradnji“ - potrebno je sagledati i način na koji će se posao stvarno obavljati.

Šta se menja ako vam prestane radni odnos?

Prestanak zaposlenja ne znači automatsko zatvaranje sopstvenog posla. Ali kod aktivnog preduzetnika koji više nema drugi odgovarajući osnov osiguranja menja se tretman doprinosa: ne može se nastaviti sa pretpostavkom da zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti ostaju pokriveni preko bivšeg poslodavca.

Zato promenu odmah prijavite knjigovođi i proverite potrebne prijave i ažuriranje statusa kod nadležnih organa.

Za planiranje je korisno da unapred imate dve računice: koliko poslovanje košta dok ste zaposleni i koliko će koštati kada postane vaše osnovno zanimanje.

Pre registracije izračunajte i mesec bez prihoda

Početni plan ne treba da obuhvati samo najbolji mogući scenario. Napravite i onaj u kojem prvi klijent kasni sa plaćanjem ili novi posao nekoliko nedelja ne donosi prihod.

U računicu uključite očekivane poreze i doprinose, bankarske troškove, knjigovodstvene usluge kada su potrebne, softver, opremu, zakup i druge izdatke koji odgovaraju vašem poslu. Odvojeno zabeležite jednokratne troškove pokretanja i mesečne troškove poslovanja.

Pre prijave APR-u postavite sebi tri pitanja: šta tačno prodajem i kome, koliko mi ostaje posle svih troškova i koliko dugo mogu da finansiram posao bez očekivanog prihoda?

Odluku nemojte zasnivati samo na tome što možete da registrujete firmu. Zasnujte je na tome što znate kako ćete je voditi. Tako razgovor o dodatnoj zaradi postaje konkretan poslovni plan, a ne niz obaveza koje otkrivate tek kada stignu na naplatu.

Ovo se odnosi na opšta pravila i propise za lica zaposlena i osigurana u Srbiji, dok za specifična radna mesta i regulisane delatnosti važe posebna zakonska ograničenja i propisi.

Autor: D.S.