Odlazak u hram za svakog vernika trebalo bi da predstavlja trenutak mira, molitve i utočišta od svakodnevnog stresa. Međutim, svedoci smo da mnogi ljudi, naročito mlađi ili oni koji tek ulaze u veru, osećaju veliku nelagodu i strah pri ulasku u crkvu. Često se pitaju: Da li sam se pravilno prekrstio? Gde tačno treba da stanem? Da li ću napraviti neku grešku koja se smatra grehom?
Kako bismo razbili sve nedoumice i otklonili nepotreban strah, donosimo vam detaljan vodič kroz pravoslavni bonton, utemeljen na rečima i poukama naših priznatih sveštenika i duhovnika.
Ulazak u hram i pravilno krštenje: Bez žurbe i "mlataranja" rukom
Prvi korak pravimo još na samom ulazu u crkveno dvorište ili hram. Prelaženje praga crkve zahteva sabranost.
Kako se krsti: Sveštenici stalno opominju da je krštenje svesna molitva, a ne puka navika. Tri prsta desne ruke (palac, kažiprst i srednji) sklapaju se ravno u jednu tačku, što simbolizuje Svetu Trojicu (Oca, Sina i Svetoga Duha), dok se domali i mali prst savijaju ka dlanu, simbolišući dve prirode Isusa Hrista – božansku i ljudsku.
Potez rukom: Prsti se prislanjaju najpre na čelo (posvećivanje uma), zatim na stomak odnosno iznad pupka (posvećivanje srca i života), pa na desno i na kraju na levo rame (posvećivanje snage).
Reč sveštenika: Čuveni srpski sveštenik i profesor dr Miloš Vesin često naglašava: "Krstite se polako, smireno i pobožno. Nemojte mahati rukom brzo i površno, kao da terate muve sa sebe. Svako pravilno krsno znamenje je svedočanstvo naše vere." Pri ulasku u hram, vernici se prekrste tri puta, uz blagi naklon.
Gde ko stoji tokom bogosluženja?
Iako u modernim vremenima nema striktne podele pod pretnjom kazne, tradicionalni crkveni poredak i dalje nalaže poštovanje prostora.
Prema starom pravilu, muškarci stoje na desnoj strani hrama (bliže ikoni Isusa Hrista na ikonostasu), dok žene stoje na levoj strani (bliže ikoni Presvete Bogorodice).
Sredina hrama, odnosno prostor ispod centralne kupole, ostavlja se slobodan za prolaz sveštenstva tokom službe (kadjenja i iznošenja Jevanđelja).
Takođe, izbegavajte šetanje po crkvi, celivanje ikona i paljenje sveća u trenucima kada je Liturgija u toku – te stvari se obavljaju pre ili nakon službe, kako se ne bi remetila zajednička molitva.
Kako se celivaju ikone?
Kada prilazite centralnoj ikoni (na analoju usred crkve), pravilo je sledeće:
Priđite ikoni, napravite dva blaga naklona (metanije) i prekrstite se.
Celivajte (poljubite) ikonu. Važno pravilo: Svetitelje nikada ne ljubimo direktno u lice! Kod ikone Hrista celivaju se stopala ili ruka, kod Bogorodice ruka ili skut, a kod svetitelja ruka ili donji deo ikone.
Nakon celivanja, prekrstite se još jednom, napravite treći naklon i lagano se udaljite nazad, ne okrećući ikoni odmah leđa.
Večita dilema: Paljenje sveća za žive i mrtve
Najveći broj sujeverja i zabluda među našim narodom vezan je upravo za paljenje sveća. Mnogi paniče ako u crkvi nema mesta na gornjoj polici, pa moraju sveću za zdravlje živih da upale na donjoj platformi.
Razbijanje mita: Crkva je po ovom pitanju više nego jasna – pred Bogom nema mrtvih, jer su za Njega svi živi!
Pouka patrijarha Pavla: Voljeni srpski patrijarh Pavle ostavio je kristalno jasnu pouku koja rešava svaku dramu u glavi vernika: "Sveća je simbol naše žrtve i svetlosti Hristove. Potpuno je svejedno gde ćete je upaliti. Možete upaliti sveću za žive dole, a za upokojene gore, ili obrnuto. Bog ne gleda na to na kojoj je polici sveća, već sa kakvim srcem i molitvom ste je prineli."
Dakle, podela na gornji deo "za žive" i donji "za mrtve" na gorionicima je uvedena isključivo iz praktičnih razloga (da se ne bi pravila gužva) i nema nikakvo teološko značenje.
Molitva u crkvi: Bogu ne trebaju "recitacije"
Mnogi ljudi se stide jer ne znaju dugačke crkvene molitve napamet. Međutim, sveštenici podsećaju da je najvažniji iskren vapaj iz dubine duše.
Ako ne znate tekstove, uvek možete u sebi ponavljati najjednostavniju, a najmoćniju pravoslavnu molitvu (takozvanu Isusovu molitvu): "Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog." Ili jednostavno, svojim rečima, iz srca zablagodarite Bogu na svemu i zamolite za zdravlje svojih bližnjih.
Odgovorno i smireno ponašanje u crkvi ne zahteva kruta pravila, već samo poštovanje svetinje, tišinu i ljubav prema bližnjima koji stoje pored vas.
Autor: D.S.
