U današnje vreme, kada mnogi ljudi osećaju strah, nemir i teskobu, duhovna sigurnost postaje važnija nego ikada, a nju ljudi najčešće traže ili bi trebalo da je nalaze u svom domu.
Prema pravoslavnom učenju, dom nije samo mesto stanovanja već i duhovni prostor koji može postati svetilište, ali i meta nevidljivih, nečistih sila. Crkva vekovima uči da duhovi tame traže pukotine kroz koje mogu da naruše porodični mir, unezvere ukućane i udalje ih od Boga.
Nečiste sile, kako navode sveti oci, ne dolaze samo kroz očigledno zlo, već često tiho, kroz nemar, praznoverje, psovku, odsustvo molitve i udaljavanje od svetinja. Ukoliko u domu nema mesta za Boga, prema rečima svetih otaca, vrlo brzo može biti mesta za nešto drugo — ono što čoveku oduzima mir, ljubav i nadu.
Upravo na tu temu govorio je i otac Rafailo Boljević, iguman manastira Podmaine, koji vernicima poručuje da postoji jednostavan, ali moćan način da se duhovna zaštita povrati, a dom učini mestom gde zlo nema pristup.
– Sveti Jovan Zlatousti kaže da u dom gde se čuva Sveto Jevanđelje, na posebno odvojenom mestu, na polici, poželjno je da bude upaljeno i kandilo, da tom domu nečiste sile teško pristupaju. Pa još ako roditelji i deca celivaju Sveto Jevanđelje, poklone mu se... Uz sveto telo i svetu krv Hristovu, Sveto Jevanđelje je najsvetije – objasnio je otac Rafailo.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojim Misionarskim pismima, pozivajući se na duhovno viđenje svetog Jovana Vostrskog, razotkrio je strah demona odtri neizmerno moćne stvari u životu hrišćanina.
U 157. pismu iz Misionarskih pisama vladike Nikolaja Velimirovića, ovaj ugodni Božiji pisao je o dubokom duhovnom viđenju svetog Jovana Vostrskog, koji je, u trenutku molitve, ugledao demone. Ovaj neobični susret razotkriva strah paklenih sila od tri stvari koje su izuzetno moćne u životu hrišćana: krsta, osvećene vode i pričešća.
„Pročitao si negde priču iz života svetog Jovana Vostrskog. Jednom, kad je ovaj blaženi Jovan stajao na molitvi, otvori mu se duhovni vid i on ugleda demone. Niti su se smeli približiti čoveku Božijem, niti su se hteli daleko od njega udaljiti. Videći da su obuzeti strahom, Jovan ih upita: 'Od čega se najviše plašite?' Demoni odgovaraju: 'Od tri stvari: od onoga što vi hrišćani nosite oko vrata, od onoga čime se mijete u Crkvi, i od onoga što jedete u Crkvi.'
Opet upita čovek Božiji: 'A od ovoga troga, čega se najviše plašite?' Odgovoriše mu demoni: 'Od onoga što jedete u Crkvi.'
Zar ti ovo nije jasno? Ono što hrišćani nose oko vrata jeste krst. Ono čime se krštavaju ili krope u Crkvi jeste osvećena voda. A ono što jedu u Crkvi jeste sveto pričešće.
Krst je znamenje pobede kroz stradanje iz ljubavi. Osvećena voda čisti i označava čistotu duhovnu i telesnu. Pričešće je nebeska trpeza, na kojoj se predlaže duši za hranu telo i krv Božija. Zar je, dakle, čudo što paklene sile drhte od ovoga troga?
One došaptavaju ljudima sasvim suprotne savete, i to: da pošto-poto izbegavaju svako stradanje, čime hoće da iz srca ljudskih iskorene ljubav i čovekoljublje; da žive u grehovnoj nečistoti, čime hoće da učine ljude svojim podanicima i bliskim srodnicima, i udalje ih od prečistog Boga; i da more i umore dušu svoju glađu, ne dajući joj nikakvu božansku hranu – za kojom duša po prirodi čezne – no da se hrane samo zemaljskom hranom, kao životinje.
Klikom na link saznajte kako nam đavo pravi zamku.
A pričešća se najviše boje pakleni duhovi, jer ono predstavlja krunu čovekovog uzvišenja i sjedinjenja s Bogom.“
Ovo pismo vladike Nikolaja nas podseća na moć i značaj svetih tajni i znamenja u hrišćanskoj veri, ali i na unutrašnju borbu koju vodi svaki vernik, nastojeći da živi u skladu sa božanskim načelima i u zajedništvu sa Hristom.
Autor: Iva Besarabić
