Svake godine sa dolaskom proleća ponovo se postavlja isto pitanje – zašto pomeramo sat i kako to utiče na naš organizam? Ove godine letnje računanje vremena dolazi nešto ranije nego prošle, što može zbuniti mnoge, ali je u pitanju samo kalendarsko pravilo.
U Srbiji letnje računanje vremena počinje u noći između subote, 28. marta, i nedelje, 29. marta 2026. godine. Tačno u 2 sata kazaljke se pomeraju jedan sat unapred, na 3 sata. To znači da ćemo spavati sat vremena kraće, jutra će biti tamnija, ali će dani trajati duže u popodnevnim satima.
Iako se datum razlikuje u odnosu na prošlu godinu, pravila su ista – sat se pomera poslednje nedelje u martu. Kako datumi svake godine padaju na različite dane, tako se i sam datum pomeranja menja.
Pomeranje sata uvedeno je još tokom Prvog svetskog rata, a kasnije je prošireno tokom energetske krize sedamdesetih godina kako bi se štedela električna energija. Ipak, novija istraživanja pokazuju da su te uštede danas minimalne.
Evropska unija je još 2019. godine pokrenula inicijativu za ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali konačna odluka još nije doneta jer države nisu postigle dogovor da li bi trajno ostalo letnje ili zimsko vreme. Zbog toga će Srbija, kao i većina evropskih zemalja, nastaviti sa ovom praksom i u narednom periodu.
Kako pomeranje sata utiče na zdravlje
Iako deluje bezazleno, pomeranje sata može poremetiti naš biološki ritam. Organizam je naviknut na određeni raspored spavanja, buđenja i obroka, pa i pomak od jednog sata može izazvati nelagodnost.
Najčešće posledice su umor, problemi sa snom, razdražljivost i pad koncentracije. Kod nekih ljudi mogu se javiti i tegobe sa varenjem ili krvnim pritiskom.
Istraživanja pokazuju da nakon pomeranja sata raste broj nezgoda, grešaka na poslu i odlazaka kod lekara, dok su promene posebno izražene kod dece i starijih osoba.
Takođe, ovakve promene mogu uticati i na raspoloženje i povećati rizik od sezonske depresije, naročito zbog naglih promena u količini svetlosti i ritmu spavanja.
Iako se većina ljudi prilagodi za nekoliko dana, stručnjaci savetuju da u ovom periodu obratimo više pažnje na odmor, san i svakodnevne navike kako bi organizam lakše podneo promenu.
Klinički psiholog dr Džuli Smit otkriva da u nedeljama koje su pred nama možda ćemo teže ustajati i isto tako teže utonuti u san. Kako biste se izborili sa promenom biološkog ritma tela, dr Džuli savetuje da uvedete nekoliko malih promena u vašu dnevnu rutinu. Sve što treba da uradite jeste legnete 15 minuta ranije nego što inače ležete.
"Vaš biološki sat ne može da se pomeri za ceo sat u periodu od 24 sata, zato počnite unapred. U nedelji koja prethodi promeni satova, započnite rutinu odlaska na spavanje 15 minuta ranije i podesite jutarnji alarm na 15 minuta ranije", objasnila je psiholog.
Na ovaj način organizam neće osetiti iznenadni šok i bićete mnogo spremniji za novi raspored. Takođe, stručnjaci savetuju da održavate redovan raspored spavanja, ustajanje i odlazak u krevet u isto vreme, pogotovo kardiovaskularni pacijenti koji su osetljiviji. Trudite se i da budete fizički aktivni.
Autor: D.Bošković
