Prelazak na zimsko računanje vremena dešava se uvek poslednje nedelje u oktobru, ove godine to pada u noći između 25. i 26. oktobra. Tačnije, u tri ujutru 26. oktobra kazaljke sata ćemo pomeriti sat unazad. Zbog pomeranja sata, taj dan će trajati 25 sati - dobijamo jedan „duži“ sat, jer se sat od dva do tri ujutru dešava dva puta.
Sunce izlazi u 6.08, a zalazi u 16.35 sati, što znači da će taj dan (od izlaska do zalaska sunca) imati 10 sati, 27 minuta i 25 sekundi svetla.
Zimsko računanje vremena trajaće sve do poslednjeg vikenda u martu naredne godine, kada ćemo ponovo preći na letnje vreme.
1.Kada je uvedeno
Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija. To je vreme Prvog svetskog rata i ovim zemljama bilo je važno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj. Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države.
Letnje računanje vremena u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji uvedeno je tek 27. marta 1983. godine.
2.Zašto je uvedeno
Osnovna ideja je da se bolje iskoristi dnevna svetlost. Leti, kada su duži dani, pomera se sat tako da se jedan jutarnji sat ukrade i doda večeri kako bi mrak pao kasnije. To je najpre smislio američki političar Bendžamin Frenklin 1784. godine. Objavio je esej u kome je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama.
Takođe, novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson zaključio je da čoveku više odgovara život danju nego noću i zbog toga je 1895. predložio da se kazaljke na satu pomere dva sata unapred kako bi se tokom leta iskoristilo više dnevnog svetla nego u popodnevnim satima.
Foto: Pixabay.com
3.Gde se sve koristi
Danas od 192 države na svetu, 110 koristi letnje računanje vremena, a ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta. Većina zemalja koje ga koriste su u Evropi i Severnoj Americi.
Belorusija, Gruzija i Rusija su takođe odabrale da imaju isto vreme i zimi i leti. Za zemlje na ekvatoru, gde dnevnog svetla ima približno isto tokom cele godine, nema potrebe za ovakvim uštedama. Tako je i u Arizoni i na Havajima, koje imaju sunca tokom cele godine. Sve ostale savezne države u Americi pomeraju sat u proleće i jesen.
4.Koje je vreme pravo
U Srbiji, a ni u svetu, ne postoji nijedna studija koja se zaista bavila ovim pitanjem. Međutim, kada bismo se pitali koje je vreme pravo: zimsko ili letnje, čini se da je za Srbiju povoljnije da ostane u letnjem.
Pošto se Srbija nalazi na krajnjem istočnom obodu srednjoevropske vremenske zone i da mrak pada ranije nego na Zapadu, a da su navike i ritam stanovništva slične kao u ostatku Evrope, ukidanje letnjeg vremena bi Srbiju posebno pogodilo i značajno smanjilo period u kome ljudi mogu da uživaju u blagodetima obdanice. Sa druge strane, zimsko vreme je astronomsko i ako bismo sasvim prešli na letnje – nikada više nijedan Sunčev sat u zemlji ne bi pokazivao tačno vreme.
Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" smatra da bi moglo da se uvede i “treće vreme", tj. prelazak na čitanje vremena od pre 1983.
5.Treće vreme
Kako je rekao Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković", postoji dilema koje vreme više odgovara ovom podneblju, ali on smatra da bi moglo da se uvede i “treće vreme", odnosno prelazak na čitanje vremena od pre 1983. To rešenje podrazumevalo je zimsko čitanje vremena i trajno ostajanje u srednjoevropskoj časovnoj zoni, ali i pomeranje radnog vremena jedan čas unazad kako bi se povoljnije iskoristila obdanica.
Ipak, u međuvremenu su se stvari zamrsile u odnosu na nekadašnje vreme, pre svega radno vreme.
- Zimsko čitanje vremena u ovom slučaju je nepovoljno jer prespavamo neefikasno, odnosno prespavamo onaj prvi deo obdanice tokom godine i malo od obdanice nam ostaje u drugom delu dana. Letnje (trajno) čitanje vremena je u tom pogledu povoljnije jer se bolje iskoristi obdanica, ali nas ona izmešta iz naše osnovne srednjoevropske časovne zone u istočnoevropsku, odnosno odvaja nas od većeg dela Evrope kojem pripadamo - rekao je Simonović.
6.Predlog ukidanja
Pojedine države u svetu su ukinule praksu menjanja računanja vremena, a i dalje postoje sporenja treba li pomerati sat dvaput godišnje ili uvesti samo zimsko računanje.
Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja su naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve češće sprovode u svetu, a uglavnom pokazuju negativne posledice te prakse.
Evropska komisija je još pre nekoliko godina predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali konačna odluka nije doneta jer je u martu 2020. proglašena pandemija korona virusa, pa je izjašnjavanje o ovom pitanju odloženo.
7.Negativan uticaj na zdravlje ljudi
Pojedine naučne studije pokazale su da promene sata imaju negativne efekte na zdravlje ljudi. Poremećaj bioritma može izazvati nesanicu, umor, depresiju, varijacije srčane frekvencije, smanjenje sposobnosti koncentracije, iscrpljenost, razdražljivost, gubitak apetita i probleme sa varenjem. Organizmu je obično potrebno nekoliko dana da se privikne, u nekim slučajevima može biti potrebno čak i do dve nedelje za prilagođavanje.
Autor: Jovana Nerić
